Задар, 17. II 1870.
Богишићу – о свом
положају за вријеме устанка1869. и о парници
Богишића са пок. Ивановићем,преко адвоката
Занеле.
Драги мој Балдо,
Ja сам ти дужан два одговора: први на једно писмо које си ми из Одесе писао јесени г. 869, а друго под 5/17 прошастог новембра.
Прво ме je допало у најбурније доба свог живота – Међу срџбом пучком и Вагнеровом
једва утекох жива. Друго нашло ме je у постељи костобољом. У моме проласку из Будве у Задар
био сам код Занеле и увјерио се да je твој посао у најбољем реду, само треба новаца да се
изведе езекуција на добра Ивановића што додуше одвјетник није дужан антиципати.
Рече ми Занела да je то одамна тебе било саобћено преко Хрдала но да си се ти потајио кад су ти новаца тражили. Езекуција непокретних добара изискује трошка, који ће пак пасти на терет дужника али се кроз то мора трошити. – Пошли дакле Занели дајбуди ф: 50 антиципације.
Ja сам овђе брацо бирократичан као што се нијесам никад надао. – „Самар, седло, пута и окови не пристају свакому једнако, некоме су лаки као перце а некога утру и удаве“ – Ариост.
У сриеду чисту полазим у Беч са Пером Будманом да се тамо одморим од зла кућњега, провинцијализма и бурокрације. Драго ми je да имам ваљана замјеника у Клаића које му je драго писати. – Дођи у Беч да ти се изјадим! Чекаћу те до свега априла, а чека те и сваћа Норманова која ме често за тебе пита и кори те за брзи заборав, но би опет рекао да се умије доста чудно разабрати. Живи сретно сретњи чоче и љуби твога
У Задру, 5/17. фебр. 870.
Стефана
Нема коментара:
Постави коментар