Рачети − о одвратности бечке кухиње

 

 

Беч, 1873.

 

Рачети − о одвратности бечке кухиње

и свијету „без душе и чувства“; о другим

приватним пословима и дугу од сто фјорина.

 

Драги Илија, 

Ти ми пишеш да ми je благо што сам амо! А мене кад на ум пану трешње, бижи, боб, срделе, скушеви, лице и гофи дао бих ђаволу сва вијећа и велика и мала − Сваку вечер клим са Радивојевићем, већ су ми на нос скочили нирнбратени, ринцбратени, рисбратени и сви братени од свијета. Био сам изгубио апетит него Бог донесе Антовића из Кртола и Тановића из Махина тер ми га повратише − Мислили су да ће понијети благо, а овамо се не даје лако − Сад хоће Тановић да пише тамо да je примио свега доста, како ће јошт кога навући да амо дође. 

Кад ми на ум пане да je данас Троичин дан, да ће се сјутра крста носити, коло водити, а ja овђе без никога као кукавац с Иоком Тановићем. Кад ми на ум пане све то, а највише да сам далеко од пријатеља, својте и фамилије, дође ми да пукнем међу овијем свијетом који нема ни душе ни чувства. 

Сјутра идем опет на ратно министарство, јер су тражили од Контабилитета све рачуне од Могрена − Надам се да ће бити ствар добро рјешена. 

Будући да ми je рекао министар без да га ja питам да je поспјешио одговор на твоју молбеницу, пишући данас Родићу један важни посао, препоручујем му и велим да сам ja са њим онај иста г. 1859. – Мислим да je сад згода јер док дође цар Бог зна какве ствари могу се измијенити. Иошт бих писао него ми не да Иоко Тановић пак једва чекам да га се прођем као Петар Ћеловић Марка Михалевића ан −  

Три пут сам му рекао ајде Иоко у цркве, али не помаже. 

Мој дуг од сто фиорина сад није сам у стању плати али ћу ако Бог да брзо – 

Кад ми пишеш молим те немој комплименте 

Твој до мотике

Стефан