Беч, 20. VII 1870.
Високопреосвештени господине,
Јошт мјесеца априла овдашње Министарство просвјете и богословије умолило je Ваше Високопреосвештенство да изволите сакупити Синод и каноничну институцију дати новодозвољеној православној епархији бококоторској.
Мјесеца јунија прав(ославне) опћине бокешке умолише В. В. да би изво(ље)ли час прије ту ствар рјешити, јер нереди и управо разпушеност je тако код нас савладала да je сваки тренутак опасан за благочестије.
Ja Вас молим и богодарим да ово ваше рјешење час прије амо пошаљете, пак сам и увјерен у вашој доброти и љубави к својој духовној пастви да ћете то час прије отрсити на спасеније 36 тисућа прав(ославних) ср(пских) душах и на корист благочестија.
Овом приликом просим Вас да изволите предложити као епископа мојега рођака архимандрита цетињскога Висариона Љубишу. Он je један од најодличнијих наших свештеника и љубљен био особито од светопочившег патријарха Јосифа и од епископа Јеротеја, а сав je народ задовољан јер je благомбразан, целомудар и енергичан. Амо су ми рекли да je добро да Ваше преосвештенство њега предложите, пак да ћe бити и именован. Ja сам хтио тамо доћи и с вама се о овоме усмено споразумљети, но сам ja сад многоврсним послом оптерећен што се тиче народних школа и народних нужда. Од прјека je нужда да епископ бокешки буде патриот, јер ко није рођен Бокез тешко ћe имати народно поверење. Један иностранац радио би премјештен бити, и тако би код нас живио од дана на дан. Обстојатељство по којему je Висарион Љубиша у иноземство не смета прво зато што je он придржао поданичтво аустријско, друго што je постриженик манастира Прасквице. Калуђери су уопће републиканци пак иду ђе цркви треба. И покојни епископ Јовановић дошао je у Храцку из Београда.
Ja сам дубоко увјерен да ћe ме В. В. услушити, па ћy кад ли тад ли доћи да Вам лично благодарим и свету десницу пољубим.
У Бечу, 8/20. јулија, код
Унгарске круне
Стефан Љубиша
Нема коментара:
Постави коментар