Беч, 6. IV 1869.
Мој љубазни пријане,
Ево се нехотице окасних одговором. Доста ме je црнијех јада убило око изтраге Фонтанине, али надјачаше злотвори и он већ неће тамо судити. И око језика имао сам посла доста, како сам јавио у своје вријеме нашијема пријатељима, и ево смо добили више но Крањци, који премда су у Сабору јачи, није им влада законе одобрила. У школама осредњима Министар држећи се основна закона неће да зна за два језика, али се надам у Бога и у данашњу обћину Дубровачку да ћемо тамо преокренути Гимназио на наш језик.
Какве силе на нас зјају ja се чудим како и гope није по нас. Ho je пријека нужда да ми на првом сјелу сабора ударимо правцем чврстим и мужеским, јер смо се разчубали, и лани растали никако. Боље и мањи дио али уздани и постојани. У броју није силе моралне. Ми смо били јачи кад смо били седмина. Треба дакле да се углавимо и да радимо озбиљно. Ми можемо о самој освјесној опозицији живјети, а погодбе и нагодбе нас слабе.
Ja се надам моју Паскву кући славити, јер ће се ово вијеће разићи свршетком овога мјесеца.
Видјећемо се у Задру Липња, па широко и дуго поразговарати о свачему.
Овђе сам се два пута састајао Бискупом Стросмауером – и надуго разговарао. Боже га живи! Нез нам јеси ли читао Дубровника и јели ти се допала моја новела о Шћепану, премда je престрта штампарнијем погрешкама. Рад би био знати твоје мнење јер каним једну другу новелу писати и одужити се Ники великоме. Искрено ми кажи је ли ти мио језик и стил јер ти знаш да сам ja специјалист, и што се језика тиче једноумац и шишматик–
А сада да си ми здраво и весео, како што ти из свега срца жели
Твој пријан Стеван
Нема коментара:
Постави коментар