Беч,
фебруар 1873.
Драги Илија,
Данас je к мени долазио генерал Тол, бивши министар, и рекао ми je да je он предсједник друштва војених грађевина и као такви да ће преузети грађевину будванске болнице за коју су опредијељени f 7000 и бити ће дражба у Котору 28. овог мјесеца. Он je желио да му ja кажем једну особу поштену, солидну и дјелатну која би се овога посла заузела, то јест они би њему поверили сав нужни новац а он би морао болницу оградити и њима рачун дати. Као условија то су главна да би они дали њему толико по сто, а он њима једну кауцију за новац.
Ja сам калкулира да има ту лиепе добити кад би се паметно и поштено радило. Посао je у Будви и на крај мора, пак му обећах да ћу теби писати да се примиш.
Ово ће ти писмо доћи у понедјелник на руке исти дан ми брзојави хоћеш ли се примити или не.
Ако се примиш послаће ти новац за кауцију, ако узтреба такође и оферту − и то може тебе приспјети на руке до другога понедјеника 24. феб. тако да на 28. можеш поћи у Котор и тамо предати оферту на име друштва − Која оферта ако буде примљена ти ћеш по телеграфу јавити зада се овђе учини погодба, не буде ли примљена онда ћеш бити намирен за твоје трошке.
Ja ћу бити друг и све што ти овђе требује добавити. И при изборима имаћеш виши уплив кад оваку грађу имаш у рукама − Ти си доста паметан па не треба да те учим –
Јуче сам послао Олги манин поштом (un brazoletto) на вјечну спомену. Чекам твоје писмо као озебао сунце.
Поздрави Олгу.
Твој
Стефан
Нема коментара:
Постави коментар