Задар, децембар 1872.
Почитовани пријатељу,
Ja примих ваш брзојав у највећу моју муку и невољу, обремењен радом и послом да у мој вијек нијесам виши на врат и имао. − Но Богу хвала нијесам се разболио, а сад отршан и додија ми мртва оморина што je за фортуналом гора од њега.
Пох у Родића, јер сам ja мислио да je та ђавољи посао отршен прије нег je он пошао у Мариенбад. Он ми рече да му Рендић није био онда послао диобу, и послије дуге дебате обећа ми да ће данашњом поштом све опремити на Рендића да се та ствар једном отрси. Иза тога пох да му честитам 60 година службе и каза ми ваш лиепи телеграф и одговор што je исти час оправио. Он јуче омаче у Трст да привати жену, но ће уторак натраг. Сад могу знати је ли прије свог кретања послао те карте на Рендића како ми je обећао, али тек дође, поћи ћу да се увјерим. –
Ja се много чудим што закасни ваш посао у Бечу. Родић ми каза у свом повратку да je министар ствар спровео. Кад ja пођем у Беч то ћу поспјешити, такође и ствар од крша.
Жао ми je да ми не писасте ништа што би од пута, јер ако се новци не потроше до свршетка децембра пропадају. Мислио сам данас писати проту и Миџору али се пошта затвара, но ћу у неђељу свакако.
Увиерите се без шале да ми je живот омрза, но сам био кичељив да покажем свијету да смо више узрадили у мјесец дана и у саме 17 сједница но сви сабори од 1861. до 1870. Ово признају и наши противници, и Лапена ми je данас о томе учинио сјајни комплимент –
Пошлите прорачун год. 1872. колико прије. –
Уторник писаћу вам обширније.
При диоби новца будите превидљиви да се каква мутња не догоди. –
ваш
до смрти
Стефан
(На задњем листу са лијеве
стране додатак истом руком): поздравља Софија по сто пута –
Нема коментара:
Постави коментар