Kpaj 1870.
Драги Илија,
Кад си ми брзојавио почетком просинца да молим Њ. В. да Вука помилује, ja сам чисто држао да je В. већ под затвор и да je он исти послао Цару молбеницу, другчије не бих се усудио тражити ja за њега јер како сам ти писао и како сам знаш не може се нипошто помиловати ничија krivda већ се може помиловати само каштиге један дио. Пригодом 2. просинца цар je помиловао само оне који су његову особу повредили и то ако су већ били под затвором. Он je такође наредио да му сваки суд јави које би јошт од tamničara помиловао, али овдашњи суд једногласно рече никога. По постојећим кажњеним законима никоме се не смије опростити кривда ни прекинути процес осим кад то предложи први суд, пак био он царев син или твој брат.
Ja ћу предати цару молбу и показати се незналицом закона. Ja ћу добити сењатуру и министрову подпору, али док суд которски не би препоручио и предложио, пак овамо виши државни прокаратур све бадава. Ти дакле тражиш ствар немогућу. Могло се само једнијем путом добити опћа amnistija за оне бјегунце што су гope живјели, али то прије уговора, како сам ja залудо свјетовао.
Биће већ тамо приспио интендент за месо – Био сам амо на девет јада, јер je био издат одавна декрет да се без комуна учини. Ти си чекао Божић на ножић, а да си два мјеца прије учинио све би добро пошло.
Сладе je дошао овђе. Он у Црну Гору неће ако му не удвоструче плату. Сувише тражи 6 сорвељанта и 1 инђењера, а то се без мене у Бечу не доби чисто.
Од гладиње Бока тражи сву
своту. Хћело би се дајбуди 12 милиона. Писаћу ти 1. поштом.
Твој
Стефан Љубиша
Нема коментара:
Постави коментар