Драги Илија,
Премда ми није нико препоручио ништа, ja сам се од лани паштио за пут, но je било запело и жестоко запело, па сам га 2 марча одапео, и ево je наређено од цара министру Ласеру да одма пошаље инђенијере да направе фабишоњ од Котора до Горажде, преко Мирца на Коложун и Маисторе. Што се тиче од наше границе до Ријеке ето иде тамо Родић да се договори Н. С. Књазом, и то ће све бити.
Бока и Црна Гора има у Родића великог бранитеља, и ако би Бог дао да му Н. С. повиерује и цијелу узданицу у њем положи, виеруј ми ево среће за те двије јадне земље –
Како се гођ о мени мислило и говорило, што гођ злоба и завист на мене баца ja сам сав мој вијек свршио радећи колико ми je могуће било за добро мог рода. Да сам се за себе паштио на бити додијавао да ми зајмиш пара. Али Богу фала чела чиста пред Царем, Књазом и народом. Знат ће потомство.
Нико више не обожава Књаза од мене, и то из самог чувства и уверења. Подлост и лажа није ми остала од старијех у насљедство, паче вјерност, озбиљност и дјелатност. Идем право к свому циљу напријед на корист свога народа без да се обазирем на камичке што ми мрави на пут мећу као Милић и дружина.
Ако ме Њ. С. Књаз не учини немогућа у Боки, ja сам готов и одсле радити у корист Његову, Цара мога Франца Иосифа и милог ми отачаства. Ако ме учини немогућа, бити ће за мене и за моју фамилију (за које до данас није сам мислио) боље, али ћe се мало ко старати као ja за добро домовине своје а то дјелима а не празном грајом –
Кад je Бог да да си чоек и да се стављаш српског имена а ти ми помози, не мене за мене то те не молим, но за народ. Тако ћу се радовати из дубина срца мојега да сам оставио у Будви насљедника себи равна, а мени како узхоће Бог –
Забога подхвати се из петних жила за моју кућу и изврши све што сам ти писао ако сам ти мио.
Поздрави Олгу и живите сретњо.
Твој
као отац
С. Љубиша
Ако би пошао ђе у Црну Гору
молим те да поздравиш војводу Стефана Петрова, тога Срба над Србима, ту јуначку
и благородну душу која ме je опљенила.
Нема коментара:
Постави коментар