Уреднику Deutsche Zeitunga − о клевeтању Бокеља

 

 

 

  

Беч, 30. XII 1875.

 

Уреднику Deutsche Zeitunga − о клевeтању

Бокеља.

 

Штовани г. уредниче, 

У вашем данашњем броју 1433. читам ja један допис из Задра од 24. децембра, којим je изопачена повјесница Боке Которске, које се дичим да сам вјеран син. Та(ј) je допис под сваким видом тенденциозан и уврједитељан мојој отаџбини. Ja и не сумњам да ћете ви, штовани г. Уредниче, бити тако беспристрасан, ову моју поправку у цијењеном вашем листу објавити. 

Није истина да су Грбљани г. 1797. дигли оружје против Аустрије. Напротив Грбљани, Паштровићи и Будванци скупили се 14. јулија 1797. у граду Будви под предсједништвом Владике црногорскога, који je за то вријеме био духовни пастир Боке, и ту свечано утврдили и потписали да се предају својевољно Аустрији, пошто je пала млетачка владавина. Бока опреми своје људе у Трогир генералу Рукавини, који га помолише да дође с војском да прими Боку, услијед чега он посла војску и комесара графа Раимунда Турна, и та je војска била свечано примљена од Бокеља. 

Истина je да су Бокељи год. 1805. оружје подигли противу Француза вођених генералом Мармонтом, али то се није догодило противу аустријанске владе већ у споразуму са тадашњим аустријским повјереником г. Гислијери, који мјесто да преда Боку Французима, као што je било уговорено у Теплицкој погодби, предаде je мошковскоме поморскоме адмиралу Сењавини. 

Истина je да су Бокељи устали на оружје противу тадашње владе Француске, скупа са Црногорцима на рачун светог сајуза, али кад генерал француски Готије очисти ногу од Боке, Бокељи послаше посланике у Париз цару Францу I молбом да их покрије под свој штит. Аустријски брегадијер Милутиновић кад je г. 1814. Боку покрио, није од стране пучанства бокешког нашао никаквог отпора, напротив, пошли Паштровићи к њему својевољно у Дубровник и тамо укрцали на своје лађе а у С. Стефан искрцали двије чете личана, које су предводили капетани Дабовић и Сибинчић, пак их хранили 48 дана својим брашеницама. 

Лажа je да je Бока устала г. 1840. против увођења земљарине и кућарине. Бока je мирно плаћала данак све до године 1848, а ове године рекоше Грбљани да га немају кому дати кад je у Бечу фактично пропала царева влада, пак неразборити срезни поглавар Гријез де Ронзе, по крви Француз, под таквим околностима пође да их оружјем глобље. Али устанка било није ни тад ни године 1850, кад je ондашњи далматински владалац Бан Јелачић послао у Боку брегадијера Мамулу с региментом бар. Неса, већ je Бока данак с миром платила без обсадног стања или какве уопће строге мјере. 

О жалосном догађају године 1869. ja нећу ништа да додам, јер су свакоме добро познати узроци и посљедице тог догађаја. Само се радујем да могу то рећи, да je Њ. В. Цар увјерено вјерности и привржености Бокеља прам својој особи и царскоме Двору, а док такво увјерење постојало буде, Бока се не боји потвора и пријекора.

 

У Бечу, 30. децембра 1875.

Ст. Љубиша