Рачети − о суђењу Вуку Рачети

 

 

Задар, новембар/децембар 1871.

Рачети − о суђењу Вуку Рачети и великој зими.

 

Почитовани пријатељу, 

Како сам примио ваш лист и прочитао га, ja сам видио да ваш отвјетник није погодио, али са свијем тијем и премда ja имам код призивног суда мало и премало уплива, оно колико имам одма сам употребио. Трефило се да од оба вјећника које могу сматрати као пријатеље ниједнога није био ред да тај дан сједи, но ми и они свакако рекоше да се није могло другчије ни судити, јер кад je ствар дошла до стадијума осваде није могуће да се квалификација чина преобрази без расправе, а што се тиче слободне ноге требало je послужити закону г. 862 то јест дати јамство илити кауцион. Што су се партаје помириле кроз то врјеме то нема уплива на казњено право но само уколико неће тражити накнаде приватног права. 

Да се опозовете на Врховни суд не бих свјетовао но да се ствар дуљи без успјеха. 

Сад треба да учините прошњу на трибунал да му буде дато бити суђен на просту ногу, а да ћете дати онакву кауцију каква би вам захтјевала се, пак кад одобри онда можете дати кауцион онако као што je учинио Петар Јакшић пак се Вуко може бранити из дома и тражити нову медига перицију да се види како je била првашња прећерана и лажна, али то треба све учинити брзо јер би га осудили у контумацију и наредили да га хватају пак би му био пут препријечен свакому правдању и апелацији. 

Овамо je зима да се умре. Нико од нас не излази ни из куће. Снијег, лед, бура и сваки јади. 

Забога реците попу Гашу да ради он и Маријета да превласте Љубезну да дође с Далмом јер јој се мати помами. Благо ономе ко нема никога он и живи. 

Софија и Митар вас поздрављају. Пишите ми јесте ли примили писма од Шпира и што je од њега, јер су се тамо били ученици пак не би ред да се што и до њега догнало што не вјерујем. Збогом и пишите. 

Ваш пријатељ

                                                                                                                            Стефан