Министру просвјeте − о школским књигама штампаним ћирилицом

 

 

 

  

 

Беч, 28. III 1874. 

Министру просвјeте − о школским књигама

штампаним ћирилицом. 

Преузвишености, 

Има тому неколико времена да се по Далмацији не продавају, као одприје, школске књиге ћирилицом печатане. 

Ja не знам, нити je мој посао да истраживам, ко je тому крив, или ћ. к. складиште школских књига у Бечу, или претрчарице тијех књига у покрајини, или поједина мјесна школска вијећа, или ко ли? Ja сам дужан констатовати да се у Далмацији не продавају такве књиге, па да се и не дијеле ни у милостињу сиромашкијем ђацима. 

Читам у збирци школскијех књига на листу 20, да се налазе готове за продају рпе школскијех књига ћирилицом печатанијех, пак се не могу начудити чему се оне не разпродавају у Далмацији, као што се распродавају већ по Хрватској и по Граници, него чаме под прашином у подрумима ћ. к. Складишта школских књига. 

Свак зна да се књига (библиографија) српско-хрватска дијели на ону која je печатана латинскијем словима, и на ону која je ћирилицом штампана. To je чисто, да кад омладина не научи читати и писати ћирилицом у мањијем и осредњијем школама за своја млада доба, тешко се већ одрасла тој сухопарној науци подврже, пак јој тако жалибоже остане неприступан онај дио књиге, који je ћирилицом печатан. 

Свак зна да Срби источне цркве, од који живе у Далмацији мал’не сто хиљада, рађе употребљују ћирилицу; да на примјер у Боки од много стољећа сви списи грађански, као куповине, даровнице, опоруке итд. пишу се ћирилицом; да се свећенство источне цркве дописује ћирилицом, којом су вођене такође књиге покрета пучанства; да je многима опћинама службена ћирилица; да напокон земаљске новине доносе чешће чланке и дописе ћирилицом. 

To су разлози који захтијевају да се по Далмацији распродавају такође и школске књиге ћирилицом печатане. Противнијех разлога нема, или барем мени нијесу познати. Али морам цијенити баш да их и нема, јер да их je, било би излишно трошити у печатњу забрањених књига. 

Принуђен сам неспокојити Вашу Преуз. Молбом да изволите наредити ћ. к. складишту школских књига да пошље у Далмацију уз оне школске књиге латиницом печатане такође и онијех које су печатане ћирилицом, да их ђеца могу лако себи набавити и свој језик у својственој азбуци учити. 

Овом приликом дужност ми je обратити пажњу В. Пр. и на онај дио књига, које се убогијем ђацима дијеле. Како чујем, прошле je године ћ. к. Складиште школскијех књига добило преко 80.000 фиор, који ће се по обичају раздијелити на све покрајине убогијем ђацима. У Далмацији у посљедње вријеме невјеројатно су се умножиле пучке учионе, а доста лијепо и осредње. Да се има о тому један прави појам, доста je навести то, да године 1861. сав трошак за пучке учионе у Далмацији износио je фиор. 5.000 а сад требају 120.000 фиор. Онда су осредње школе стојале једва 20.000 фиор. а сад стоје преко фиор. 100.000. Требало би дакле да се умноже саразмјерно и даровне књиге сиромашкој ђеци, како што се според год. 1861. умножио број ученика. Многа ђеца неће да у школу иду, јер им родитељи не могу да купе књиге; пак ако се то догађа у обилатим годинама, промислите што бива у љетошњој невољи? 

Јошт имам да примијетим В. Пр. да су књиге школске ћирилицом печатане старог кова и што се тиче језика и што се тиче правописа, пак ове књиге и уз њих и оне латиницом печатане, што се тиче књижевне вриједности и естетичко-дидатичка бирука прозаичкијех и пјесничкијех предмета, изостале су жалибоже според школскијех књига другијех народности. Књижевност српско-хрватска богати je расадник, из ког би вјештачка рука могла лако побрати и побирукати лијепи низ предмета за школске књиге, па ту руку требало би потражити. 

Данас више нико не пише српски онијем правописом којим су печатане школске књиге, ван ако не који стари калуђер; пак се ђеца забуне у разлици писмена, у разлици етимолошког или фонетичког правописа, најпослије у разлици облика и слога. 

Ja дакле молим В. Пр. да се удостојите наредити: 

1. Да се школске књиге ћирилицом печатане наврате на опће примљени правопис Вука Стефана Караџића; 

2. Да се отвори натјецај уз пристојну награду на нове српско-хрватске школске књиге за мање и осредње школе, коју ће награду присудити дотично вјештачко поверенство; 

3. Да те нове књиге свијет угледају новом школском годином. 

Развиђети ћe пак В. Пр. не би ли било практичније да се школске књиге (изим вјерскијех) наштампају половина књига латиницом а половина ћирилицом. 

Увјерен да ћe В. Пр. примити доброхотно ову моју споменицу, јер свакако дава Вам прилику да разпространите благодат просвјете по свем оквиру, што je ваша честита задаћа, биће ми особито драго, ако будем у тому ма колико потпомогао. 

Примите итд.

У Бечу, 28. марта 1874.

С. Љубиша