Јовану Ристићу – о Орешковићевој улози у Вагнеровој афери

 

 

Беч, 18. III 1870.

 

Јовану Ристићу – о Орешковићевој улози у

Вагнеровој афери и стању у Боки Которској. 

Преузвишени пријатељу, 

Како ће вам устмено повједати предатељ писма, г.о. долазио je у мене и рекао ми je да je он ваш човек, но сам га у три тешка противуречја нашао, пак и зато што ми није донио биљега вашега, ja му нијесам веровао ништа, нити сам се пред њим озуо. Код мени je обичај вјеровати цело или ништа. Но морам ипак признати да je чудан галац. Сав се његов рад овђе бужи на то да мене свргне од намјере да оне ствари на свјетлост не донесем, и рекао ми je да je у то име и позван био овђе од Вагнера, пак после рече да je влада српска добила од Цариграда извјесће о постојбини неког тајног уговора међу Аустријом и Турском о Босни и Херцеговини, пак je дошао овђе да Србију смета у тај посао. Иако ja нијесам премудар опет оваке несмислености и противречја могао сам лако опипати. Као цушпајс такви планова, он мени каже да су већ готови планови нове жељезнице до Неретве преко Турске пак и осушење Неретванског поља, што се збиља и саудара са речима Бајстовима којим сам имао прилику о Дал. жељезници говорити. Укратко, он je овђе у велике кругове држан као ваш човек и с њим говоре као би говорили једним од намјесника. При поласку од овђе у Пешти (гђе ће се бавити три дана!), рече ми да му кажем оћу ли или нећу донијети на видјело оне ствари. Ja сам му рекао да јошт нијесам одважио и да ће то зависити од извјесћа одборова, од понашања Вагнерова у Кући.

Но откад je Вагнер у министарско веће предложио накнаду од 12 мјасти 158 тисућа ф. штете уцењене од Родића, и одкад настоји да укине и секвестрира новце и куп милостиње, ja се не могу никоме обећати да ћу ћутити, пукло ђе пукло. Но, рекох ja, ако Вагнер преда оставку на портфиљ министеријални, којега je примање увредило сваког Бокеза, ja обећавам прећутати. Видећи О. да сам ja неумолив, при растанку рече ми ово: „А, молим вас, барем чекајте из Биограда човека који ћe до вас доћи, пак ће вам рећи оћете ли или не то радити“. – На то му ja одговорим да су моје дужности свете и да ja не зависим од Биограда. Ако тај човек дође прије него ли посао Бокешки на дневни ред, да ћу онда видјети шта ћу радити: па ако окасни, да ћу ja ствар открити: не гледавши на лице человјеком. 

Који ће то човјек бити? Не знам. Кад ће доћи? Не знам. Држати овдје вашег поклисара, не чини ми се важно за сад. Он je, О... ћ толико напред пошао, говорећи ми да je он склопио са Б. уговор и да ће колико пре доћи један од намјесника да га у форми доведе. Ho ja мислим да je он збиља наставио рад са државом у име пропаганде и против интересу српскоме, али ће га преварити. Остало у дубље казати ће вам предатељ усмено. Треба само да ми чувате име јер ћу погинути. 

Већ су почели да ми пакости чине – дигли ми сину стипендио од ф. 30 мјесечни у школи поморској на Рјеци да не продужи своју науку, и тако je морао сирак јуче дома отићи љуто печалан. Да није јединац, ja би га лако дао школовати у Русији, но му се бојим у онако хладној клими. 

Данашње новости из Боке опишују ми жалосно стање они несретњи људи. Већ су почели мртви од глади, тифа и оспицах. Забога, прискочите им у помоћ док трава и млеко приступе, али опазно да се не компромитирате и да се новац не устегне од наши разбоиничких власти. 

Ако добавим, како што се надам, препис уговора или барем поглавити црта, ja ћу га вам послати обичним путем без мога писма. Рекао ми je човек, у те тајне врло добро извештен, да јошт за времена ултиматума турскога Грчкој узет je у принципијум увет да ће Порта упуштати Аустрији Босну и Херцеговину само ако јој гарантира остале земље у Европи било сизеренством или суверенством, пак да je била главна цељ царева пута на исток утврђење уговора. Овај би носио датум 8. новем. 1869, а окружно писмо Хофмана о устанку бокешкоме издалека тај уговор помиње, јер je тамо показано да je устанак дигнут против Турске, и да Аустрија оће да га угуши више у интересу Турскоме него своме. – Сад тражи свјећом зађевицу. 

Ja као очевидни свједок могу вас уверити да су многи димали у бокешку ватру и да ствар није била сасвијем локална као што мислите. О томе лично друти пут више. 

Сад вас поздрављам љубезно и остајем с почитовањем и братском приврженошћу. 

Молим по прочитању спалити                                                                                         Одани

 

Беч, 18/6. марта 870.