Беч, јул 1868.
Мој драги Балдо,
У то што се накањивах скопати перо да ти пишем, ево ме ти претече, као коме je Бог да се одмара и пландује у Купалишту.
Немој се зноити у безпослицу, вјеру ми неће те табаке нико ни читати, ни кантаром мјерити; само нека ти je Марш Route čista и разговетна.
Говорио сам ономадне о теби Заставниковићем, те je вама Граничарима Бог, и ћах рећи да те љуби.
Истина je да сам рекао, мислим самоме Пеаковићу, да ми ни поћуди твоја селидба, и да твоји пријатељи нијесу задовољни, но су тебе крила настала пак ћеш сам знати твој конат боље него они, come chi siede a scanna . . . colla vista di una spanna – Ja мислим да je пo нас штета да те овдје није, а о твојој користи то je друга работа.
Да ми баста и да сам чему врједан ja би те ове привука, али су брацо згоде отежале, а о мојој вољи чисто мислим да не сумњаш.
Но сад кад си тамо сједи ђе сједиш док се не разведри вријеме, јер ко у мало почине прдаћи му звоне.
Митар ти захваљује на књигу и већ je на њој записао твоје име – Тако нећу слати два ф: Новаковићу, као што ми пише.
Гусле су дали куљатоме Крилу Милиновићу да ми их он бајаги јефтиније овђе преда, а Крилу под Задар пуче зли час, паде и преби ногу на све таполе низа струге пароброда – Немој ти окуљати ка’ што пријетиш. Ja ћу гусле наћи и овдје их Утјешеновићу послати, а модрокосе дониети јесени амо, теби нешто мало кусура платити и с тобом се загрлити.
Остављам Утјешеновићу Горски вјенац теби на дар.
Ми ћемо се разићи или одгодит јошт ове недјеље, пак ћу ja пут зауши, јер сам доста сока овдје просуо.
Поздравах доста: од
Утјешеновића, госпође му и други знаница; од мене братски целив а од Бога срећу
коју ти жели из свега срца.
Стефан
Singerstrasse уз Петров пост
Нема коментара:
Постави коментар