Задар, крај 1874. Никши Градију − послије смрти Петрановића,јавља да га је препоручио на његово мјесто уПризивном вијећу. Даље пише о анонимнимписмима против которског суда, и о објављенојприповијести Крађа и прекрађа звона, тe оПроклетом каму који пише (за Отаџбину).
Dradi prijatelju Nikša,
Govorio sam popečiteljem pravde i preporučio mu prije svega da radi svakako zamijeniti P. Petranovića jednom osobom koja zna naš jezik, јег žalibože po njegovoj smrti nije u Prizivno vijeće čoeka koji zna lijepo srpski, pak su utomah zakoni i naredbe o upotrebljenju našega jezika. Kad me on upita, koji bi bio vrijedan, a ja mu odgovorih, mnogi, no po službi i znanju da si ti najbolji. Uze ti ime na реrо i reče mi da će raditi koliko najbolje uzmogne, ali da mnogo zavisi od prizivnog suda i vrhovnoga.
U ovoj prilici kaza mi da prima često bezimena pisma protiv kotorskog suda i upita me ko to piše. Ja rekoh da ne znam ali da sumnjam da je neki Vida, i milo mi bi da mi reče da je od druge strane čuo da je on. Kako sam mu ja hvalio taj sud nije preša da ti se hvalim, a najviše Fraria i tebe, koji ne zato tobož što ste mi prijatelji, nego što zbilja zaslužujete. Bože, daj da ti mogu što dobro brzojaviti.
Čudim se da ne pišeš je l’ ti se dopada pripovijest o zvonu. Sad pišem Prokleti kam što će biti naštampan u novi mjesečni čist književni, koji će na podobije revue de deu Mondes izlaziti u Biogradu. Radi da se na njega predbrojiš jer će imati zanimljivijeh stvari.
Da si mi zdravo i dobro.
Tvoj
Stevan
Нема коментара:
Постави коментар