Драги Илија,
За чудо ми je како јошт не примих одговора на моје дуго и широко писмо. To ме ставља у великој неприлики јер не могу дићи новац од прoдане куће. Ja се надам да не мислиш да ћу твој новац изјести, јер и кад бих хтио до тога под старост доћи, не би ми било могуће. Ja да могу, ja бих тебе помогао као Митра, а не размогао. Ja сам се био забунио мојим здрављем, не толико за мене колико за моју фамилију. Но Богу фала почео сам набоље од кад сам перо оставио. Сад могу да идем сам и несвјестица ме оставила.
Прије његова поласка рекао ми je био Р. да ће ме овђе звати за неку мисију, али три дана посље рече да ће то одгодити до свог повратка. Он ће доћи овђе при отвору сабора, и донијети напутке и снагу.
Послао сам динар Валеру и цркви да дижу ипотеке с куће што се надам да су учинили.
Пиши ми јеси ли говорио са Рендићем о мировини П. и је ли обећао али не. To би рад знати прије Родићева повратка.
Митар ће учинити испит допрв рујна.
На 15. истога бити ће отворен конкурс за продужење радње жељезничке, јер ће Влада за 1875. дозначити иошт 6 милиона. Ja ћу свакако радити да уљежем у дио са предузетником, ако нађем депозит за свој дио. Рад би да ми пишеш би ли се ти хтио у том случају са мном уортачити исувише би ли дошао у Беч кад ти пишем, или предигао у Спљет фамилијом да настајеш. Зло би било изгубити ову згоду. Ja се не могу сам примити но ми треба друга да преставља себе и мене.
Обећао ми je Саболић да ће ове неђеље отрсити ствар од тога духана.
Ево ти шаљем медаљу.
Твој
Стефан
Брате на девет сам јада. У
Одбору нема нико до мене, а Сабор на врат. Радује ме што си са браћом мирно и
поштено отрсио.
Нема коментара:
Постави коментар