Војину Бућину

 

 

 Беч, 1877.

 

Војину Бућину – захваљује на подршци и

објагињева како се борио с толико лава и

чинио им да шуте као жене. У прилогу шаље

поруку Грбљанима.

 

Драги пријатељу Војине, 

На одговор племените поузданице што су ми браћа бирачи Грбаљски послали, ево отпишујем, и молим те да прочиташ je свијема. 

Каква гођ буде судба која ме чека буди увјерен да твоје добро и љубав, нећу никад заборавити, а доћи ће вјеруј ми прилика да ћеш се дјелом увјерити. 

Надам се да те je Прото Гашо обавјестио о твоме послу. Ja сам био ометен до данас таквијем послом да сам бога ми доста пута без ручка омркнуо, јер није шала, Војине, борити се су толико лава и чинити им да шуте као жене. 

Но сад кад сам се малко разабрао знади да ћу се заузети за посао који си ми препоручио, а при мојему кретању из Задра говорио сам Гилуберу и Говернатуру за оно пгго си ми препоручио, и молим те ако ти што од путовах виси овђе или у Задру пиши ми одма да ja одавђе препоручим. 

А сад те поздрављам мило и драго и остајем на вјеки

брат и пријатељ

С. Љубиша

 

У Бечу, пречисте неђеље, 1877. 

Молим те реци проту Гаши да се чудим што ми не отписа, пак се бојим да није рђав.