Рачети − о продаји земље за малу своту

 

 

Задар, крај 1872.

 

Рачети − о продаји земље за малу своту и

нади да ћe се ускоро заборавити материјалне

тешкоће; о немогућности да дође на свадбу

Рачетине ћерке Олге; о акцијама Винка Милића

против њега и Рачете...

 

Драги Илија, 

Прије нег ставим ногу у вапор шаљем ти прокуру и камбиал – 

Како ћеш сам видјети у хитњу си написао да ja платим Гленцеру a не он мене тридесет наполеона. Зато ja му давам другу моју за исту суму од 30 наполеона (f 255) на тебе да му их платиш у 5 неђеља за мене. Ja ти захваљам из срца, но je сума мала прам земље коју продавам и мојих потребоћа, које се уздам да ће брзо нестати. Ho je залуд во за динар кад није динара − Молим те дакле као уздана пријатеља да ово свршиш одма, да учиниш иструменат од земље Јову Маркову или кому ти знаш најбоље, и да ми пошаљеш у Бечу ресто од f. 245 и камбиал изплаћену. Ja се надам у Бога и у мој поштени труд да ћу ти и дуг моћи љетос платити и да ћу моћи с тобом скупа учинити коју велику шпекулацију, да се и ти прођеш једном као што сам се ja прошао, и како жудим да се и Прото прође тога злога мјеста што фурестиере и сто мудовићи узнемирује, и да се састанемо ђе и окупимо на једно и да живимо као једна породица. 

Сви су добри изгледи тому, само да нас Бог ослободи од бољести. Софија се помами што не може доћи на твоје весеље, она je у Олгу уљубљена барем као ти, но од друге сорте, све што збори и сања а ja je кунем и у кам затуцам што je под опрала да ми се не мили дома доћи – 

Пиши ми у Беч. Тамо ћу затећи те утоке (како их зову нови људи). Исте су учинили Спљетанци али je пошло у ништа. 

Ти свакако приреди листе, а Милић нека лудује као што je вазда лудовао. 

Шиљем проту мало рожалије за свадбу, а робу послаћу му из Беча с мојим даром Олги – 

Са срећом и берићетом − Рад би био да ти могу на свадби појати, али je Беч другчије осудио.

 

Твој до гроба

Стефан