Љубиша и Данило − Јовану Ристићу

 

 

Задар, 29. III 1873.

 

Љубиша и Данило − Јовану Ристићу − о

Павлиновићу u Narodnom l i s t u, који je „кроз

његове назоре фанатичне и себичне, своју

стару племениту задаћу окренуо“. Зато га

моле да дозволи да се Тончић врти из Београда

у Задар и преузме нови лист Z е m l ј а к. 

Преузвишени пријатељу, 

Ево je минула година дана да Narodni list пао je у руке Попа Павлиновића, и кроз његове назоре фанатичне и себичне, своју стару племениту задаћу окренуо. Сва су се паметна средства употребила од нас два, и од других разборитих људи да га на прави пут доведу, или да га управе коју je фактичком силом предузео лише. Жалибоже да су та умерена средства неуспјешна остала. Видећи да он сваки дан више бијесни, ми два ствари вође који смо дали народу жива јемства колико га љубимо, новим пожртвовањем дођосмо до те спасоносне намјере да утемељимо нови лист именом Земљак, који би на то циљао да примора Народни лист или да се поврати на стара начела или да престане. Па нам je од неопходне нужде да имамо ваљана управитеља, а то je једини Тончић, којега je исти Павлиновић неблагодарно гонио. Знајући да ви имате тамо доста способних људи и и да се можете лако без Тончића проћи, знајући сувише да вам и наш напредак и слога на срцу лежи, молим покорно да се удостојите истога Тончића брзојавно услишити у молби коју вам шаље, одпушта из службе, и тако учини могуће да наш лист са успјехом изађе на свјетлост. Равноправност језика, вјера грађана, побољшање умно и материјално нашег народа, то je циљ новог листа, а клерикализам и хрватизам што je Павлиновић зачео, не би могао но до пропасти довести земљу нашу, која посли толиког сна и запуштености, почела je топрв сад исто цвјетати. Сви разборити и паметни људи стоје с нама који новом жртвом спасисмо ону народност за коју смо се борили читав живот...