Задар,
7. III
1872.
Почитовани пријатељу,
Примио сам писмо и брзојав, али ми није могуће било обуставити препоруку на Шен: јер сам je већ био послао. Видио сам и писмо што je г. Маџаревић писао. Мило ми je да смо тако оба радили, пак се и чисто надам да ће ствар поћи добро, но чини ми се да ће проћи иошт који мјесец док се то на свјетлост види.
Ja би рад да и ви и други моји пријатељи буду имати што желе, ja не тражим мене ништа, а и да што заслужујем, ja сам исти то изјаловио мојим неодвисним значајем. Тако могу боље радити за друге.
Родић je имао право кад ви рекао да му ja тамо нијесам говорио ни о вами ни о никоме, јер сам ja мислио да то све стоји у Auesperga, па сам мислио да je излишно каживати сторије.
Ja ћу брзо доћи тамо пак ћемо се љепше разумјети. Хвала на ваш брзојав о пресјеки. Од њега сам се и послужио –
Ja бих рад да узмете импрезу од пута из Котора до Ластве – Биће 100000 ф. али треба да то никоме не одкријеге − Ja ћу вам бити ортак и помагач, пак ћу донијети са собом нужне списе и како треба радити. До вашега одговора неће о овоме никим говорити. Ja сам овамо обремењен послом што нијесам тако никад.
Поздравите пријатеље и
уздржите ме у вашој љубави
Добри
пријатељ
С.
Љубиша
Нема коментара:
Постави коментар