Беч, 11. V 1868.
Мој драги пoпe Мићо,
Ово моје писмо има три сврхе. Прво се тиче једнога нашега пријатеља којега љубимо ми и наш народ. To je Сундечић. Јуче сам има прилику говорити једним београдским Србом кои има много уплива код оне владе, кои љуби и почитује Сундечића, кои je највише радио да му опредјели плаћа из 600 талиера сребра на годину. По његовим рјечима Сундечића положај тамо неће дуго обстати ако он не промјени начин живљења. Сундечић би хтио политизирати, жали се на његово положење, јадикује у пјесме на своју судбину, жели поћи у Црну Гору као комесар србски да уреди ону земљу, хтио би омладину србску поставити као контролу држави – закључи – ja знам да сте му ви пријатељи јер сте ми о њему много говорили и препоручили за то вас молим да му пишете да се мане тога, да се скроти до времена. Ja сам радио ублажити, и рекох да ћу писати. Но заборавих и то да ти опоменем да je говорио: „Ja сам једна персоналитет у Југославији − мени и Павлиновићу кад смо одали свуд су баљкаде чинили, а сад сам окован као Прометеј“ и тако даље.
Науми писати теби, јер би зар моје писмо успјело слабо. Дану животати пиши му да не лудује, нек се скроти, нек пише пјесме, нека се окани врага и политике, јер су почели сумњати да није начисто при своме уму, пак би гa могли убити морално, ако га прогласе претерана.
Друта сврха je да не чекаш најзадњи час но да се окупимо у Задру барем 8 данах прије Сабора, да видимо нешто смо и колика смо. – Ето одпаде и она будала Пера, којега сам ja свакад држао за по чојка. Овако сам писао браћи Војновићима и Клаићу и Пуцићу барем до 8. јуниа да будемо на биљегу.
Трећи посао за Народни лист, ja сам изпросио код једног чојка нешто пара, око 500 фиор. али под та условија која ћe се тешко примити. Од мене je тражио личну обвезницу и тајност имена. О овоме очи у очи кад се станемо.
Кад бих хтио писати све требало би 8 табаках, али ћу нешто свакако – Филиповић je овђе и добро je утврђен али, Мићо брате, да знаш све моје муке би ме жива жалио. Али све да je просто кад сам оборио оне силе Лапену и Кнежевића. За који дан имаћемо конференцију код Министра о политичним властима. Ни ja нијесам са свијем споразумјен Филиповићем о овоме послу – Ja бих тио на примјер, у Обровцу и у Цавтату да сједи та власт, а не у Задру и Дубровнику. Кнежевић je јадан јер чини ми се да му се изјаловио посао од каваљерства на породицу.
Предао сам на Ускрс министру Гискри једну споменицу дугу о Далмацији. Он ми je трећи дан много захвалио, и рекао да je много практична и да ће je добро памтити.
Пошао би Суботићем у петак у Праг златни на отворење или грађу казалишта народнога, но ево ђавола да морам овђе бити све неђеље јер ће се претресивати два закона у која морам говорити то јест трговачке коморе и рибање кораља.
Жао ми je да je у Сињу изпао сељак. To je болест прењива. – Каза ми јучер Бајамонти на тајно да ће он мјесто Витура кандидирати Бека, тек да га умјести у Делегацију мјесто Лапене. Ово ће, као се боим, довести нас до свађе с Филиповићем или владу с Филиповићем. Ja сам му одговорио да je код мене принципјеле фраге избирење у делегацији, али свакако да би волио Бека него Лапену, но што се тиче избора у Каштелима да ja за то не могу ништа рећи јер ja немам тамо уплива. Треба се договорити разборито! Видио си онај безобразни посао штурм за учионе, како га je био Лапена зачарио. –
Беч, 11. V
Збогом брате. Прими мој поздрав и здравствуј
Твој Стефан
Нема коментара:
Постави коментар