Рачети − о најављеној скупштини у Котору

 

 

Задар, август/септембар 1872.

 

Рачети − о најављеној скупштини у Котору, на

којој ће се расправљати о гласању „петорице“

у Царевинеком вијећу; о отварању канцеларије

у Котору и напуштању посланичке каријере;

о најављеној посјети војводе Албрехта, који

испитује стање прије посјете цара Далмацији

и Боки...

 

Драги Илија, 

Ja знам да ти je тешко писати пак те нимало не корим на то што ми одписао нијеси. Но те молим да ми јавиш како примиш овај лист, ко ће одити на скупштину у Котор, и хоће ли се говорити о посланицима, јер бих и ja тамо тркнуо да видим што ће ко рећи. Но будући кад не би могао писати а вапором од кола (?), не бих био на врјеме примити твоју књигу, онда те молим да ми брзојавиш. 

Свакако бих се рад са тобом састати и видјети, а будући да ja морам и онако отворити мој уред у Котору од биљежника овога мјесеца, морао бих и зато до конца Рујна у Котору бити– 

Војвода Албрект долази да обиде Боку као предтеча царев. Од његова пута и утиска што ће му тај пут учинити зави ће долазак самога Цара. Ово ми се чини добра згода да се одликујеш, пак бих рад и за ово с тобом се поразумјети. 

Поздрави прота и реци му да сам примио писмо, али не крушке које су остале да гњију у магазу Захарије. Молим те да му речеш да ћу радити да Косто не изгуби штипендио, но ће бити ствар тешка јер га не могу сносити у Шеминарију ни професори ни друти ђаци. 

Поздрављам Шпира и сву породицу и од стране мојих и пребивам

 

Твој искрени

Стефан

 

Молим те опет да отрсиш конат анаграфа са Заном, бићу ти харан као да ћеш их мене даровати.