Богишићу, пo доласку са сином у Беч

 

 

  

 

Беч, 4. III 1868.

 

Богишићу, пo доласку са сином у Беч, о разним

текућим пословима и даровима.

 

Стефан Љубиша 

Мој драги Балдо, 

Синоћ сам приспио овђе са сином у доброме здрављу. Прочитао сам твоје писмо, и много се чудио што пође у Граничаре. Да сам те овђе затеко ћах ти разбити тај пут што ми није нимало по вољи. Ja знам да твоја чапра као моја није узтројена за бубањ. Али сад томе нема лиека, Бог ти дао да ти се ниједна моја слутња нестече. 

Модрокоси нису иошт ни гниезда савили а ти би хтио тиће. To бива травња. Ja сам жени препоручио да набави читаво јато, пак да их подрани и за тебе остави. 

Гусле сам добавио из Цетиња, али у хитњи остадоше дома. Сад пишем да ми их опреме поштом. Оне су јаворове и нове; потрошио сам за њих талиер тврди. 

Шаљем ти дакле ф: 6 овђе омотаних. Књигу пјесамах Митар не да нипошто, но те моли да му je оставиш, и да му пишеш колико ће за њу пара послати. Ако не узтражиш парах, ми ћемо са златним словима на њој написати Богишића Schulrata у Граничара дар – ако узтражиш парах, ништа. 

Имам за тебе пуну врећу поздрава. Занела je започео парницу – Ивановић je умро пак je сад томе угодно врјеме. 

Збогом Балдо, боже те уклони грознице банатске и Бефела. Целивам те и остајем твој 

У Бечу, 4/3. 868.

Стефан