Беч, 11. II 1864.
Gospodine i prijatelju moj!
Njeki su mi listovi u grieh upisali što sam ja podpisao Rygerov predlog, koji ruši autonomiju zemalja ležećih pod ugarskom krunom.
Prie svega treba mi napomenuti kako po unutrnjemu pravilniku Reichsratha kad ko hoće da predstavi kakovi predlog, ili popravku, ili interpelaciju, trebaju mu najmanje dvadeset podpisah, drugčije nije primljeno u zapisniku. Onaj koji predlog čini podpiše prvi, i predlog biva njegova vlastitost, a oni devetnaest, što uza nj podpišu, ne vežu svoj glas, pak pri razpravi mogu glasovati kako jim je najdraže. U interpelacijama također oni pristaši nisu odgovorni za navedena facta, o kojim je jemac onaj, čija je interpelacija. Iz toga dakle proizlazi da sam ja slobodan glasovati kako hoću, kad bi Rygerov predlog do razprave (što neće!) došao.
Pri takvome pravilu podpisi su dakle puki zajam, jer se drugčije ne bi moglo izvesti ništa, i mnogo putah su pozajmljeni u hitnji i bez potanjeg razpitivanja. Oni su dakle zajmni, i bez njih jedan poslanik (kao npr. ja, koi pošto su Česi iz sabora izišli, ostao sam inokosan) ne bi mogao nikad ništa predložiti, jer mu neima ko podpis pozajmiti.
Što se tiče Rygerova predloga, mogu vas uvjeriti da je meni bio hrđavo tumačen, i da ga ja ne bi podpisao da sam znao njegov sadržaj. Bilo mi je rečeno da on samo teži, da se kazneni i građanski zakonici Austrije uvedu i u one zemlje carevine, koje su danas lišene, a ne da se usredotoče sudovi, a što je gore sudstvena uprava; jer to vrieđa ne samo autonomiju zemlje, no i diplomu 20. oktobra, kojoj sam se ja svakad držao (vi ste mi svjedok) kao pijan plota.
Na moje mnienje ti su zakonici spomenik znanstvenosti i mudrosti zakonotvorne, i to su posvjedočili znatni ljudi kojima se ne može reći da su laskavci.
Cantù, Storia degl’ Italiani.
Molim vas, kao dobroga prijatelja, da ovaj list objelodanite u vašem listu, i da me brojite u vaše prijatelje.
U Beču, u mesojeđe 1864.
S. Ljubiša
Нема коментара:
Постави коментар