Висариону (Василију) Љубиши у Константинопољ

 

 

 

 

Будва, 13. маја 1849. 

Висариону (Василију) Љубиши у Константинопољ – одговара на примљено писмо и

обавјештава га о домаћим  пословима и

побједама Мађара и недостатку повољних

вијести из Карловаца. Узда се да ће бог

праведни прекинути страдање Висарионово

и да ће „љепше обзозорије будућности бити“.

 

Драгiй и Богiй Висарионе 

Будва, 13. мая 1849. 

Чита самь кньигу кою си писао Раду Бошкову и на мою жалость иошь примiо нисамь ону што кажешь да си мени писао – заръ се поштом одоцнила! Жамiе да си велику студень пропатио до Солонића, али Богу фала мило мi ie што се на здравлие фалишь – раде шалие ниещто робе кое смо у заюченой ноти преписали. Истина да у ову кньигу не пишешъ за ту робу али мислимо да ће ти тамо потребита быти. Кадъ си кренуо, различна су мниенiя твои и мои злотвори чинили, и данась се бое, но могу стати у покою да iймь нико о освети не ради. Овамо у Аустрiи ствари не иду найболь – по скорыма извьстiяма Маџари су наше чете Славенске у южне предиеле Унгарске збили, а царску войску до Беча прогнали. Ствари у унутрашньой уредби ако нису гope нису болие но што су быле прошлие (?). За све то морашь иошь тамо очекивати моя писма и совиете. Тражи да употребишъ твое дьло тамо на кою файду да се баремъ ранишъ безъ дуга, докле Богъ праведни прекине страданiе твое, кое се надамъ неће за много траяти, и да ће лиепше oбзopie будућности быти. 

Пиши ми што (за) тога ајдука мога шуру кои э преступiо Божу и човиечну будући онъ сама причина горке болести коя циепа ньговога родителя несретньога. Онъ э изнiо изъ куће више но 1500 дугова, па ни крайцера ни э дома послао а много накужа. Опиши ми сведневно ниегово поведение и морално и економическо. 

Я и мои дома и Богу фала добро смо одъ здравля и нема дана што о тебе не зборимо, у виери се на бы радо самъ био кадъ бы тебе задовольнимъ учинити могао. Ни власть духовна ни политична никакову миеру нису о твому одласку предузеле. 

Одъ Карловца никаквогъ гласа. Богъ зна оће ли икада эръ тамо ствари рђаво зар иду.

Ако желишъ т(в) ому рођаку Мылу твоя овдашна добра предати докъ ти дођешъ гледа да тамо живимъ учинишъ потребите рачуне. 

Моя мати, жена, и сынъ, любезна те поздравляю а я остаемъ твой братъ. 

С. Любиша 

Сад Иово креће а раде Бошковъ иошъ ми робу твою послао ние: за то самъ много эдакъ 

Любиша

(На омоту:)

Господину Висариону Любиши у Стамболъ