Будва, 9. VI (1849)
Драгiй Васо,
Извиестивамъ те како е здраво доша твой братучедъ Мило, и како се безъ тебе незадоволянъ овамо находи. Хтиео е да опетъ тако крене но самь га я одржа. Садъ како примишъ ову мою кньигу умахъ крени дома, еръ тамо немашъ радъ чега стати но да у беспослицу здравлъ оштетишъ. Ти ћешъ доћи просто и подъ именом Васа Љюбише на Градъ у твою кућу, за то морашъ доћи до Соломонића моремъ а амо сухомъ еръ садъ сухомъ нема никаке контумацiе − Болие е иедамъ путъ зацрвенитъ но стотину блиеђети, што има бити сутра некъ буде данась − Кадъ си едномъ наумио повратити се у свиетъ као мирскiй, морашъ ме послушати и у махъ доћи, да до Илина дне наикасние дома будешъ − Немой се одъ шта бояти, будући да е свакому слободно се свогъ првогъ звания и чина одрећи. Я видимъ та ти братучедъ Мило велику любавъ наноси, за то съ ньиме моћи ћешъ амо лако у начинъ довести твою економиу, а я ћу се бринути да ти ђе кою добитъ набавимъ. Я ћу приморати Мила да стане миести рада на ову твою бутигу пошто конте учинимо, будући да у Будви треба иошъ коя бутига одъ комештибила, а на ову се трговину малимъ капиталомъ доста добити може – Я самъ ниега мого овамо садржати увьраваюћи га да ћешъ ти доћи пакъ мою кньигу примишъ, што се и не варамъ − Гледам да што твога аль ниегова скужашъ да можешъ имати потребите трошкове до овамо − Рећи несретньоме Андрии да му е отацъ на уморъ и да е юче тештаменатъ учинио − Овамо у наше Царство ствари не иду найболь, и Богь ће дати да се брзо сврше у миру.
Поздравля те Мило, и ми дома и срдачно – Твое кньиге примио ни самъ вальда што е франка ние си − Али самъ ти писа по Иову, и Радо ти е послао нешто робе, но како чуемъ безъ преше много –
У Будви, на 9. iуна римский
Твой братъ
Стефанъ
Нема коментара:
Постави коментар