Василију (Висариону) Љубиши у Цариград

 

 

 

 

Будва, 9. VI (1849)

Василију (Висариону) Љубиши у Цариград, да

се вpaтu кући и почне се бавити трговином.

Драгiй Васо, 

Извиестивамъ те како е здраво доша твой братучедъ Мило, и како се безъ тебе незадоволянъ овамо находи. Хтиео е да опетъ тако крене но самь га я одржа. Садъ како примишъ ову мою кньигу умахъ крени дома, еръ тамо немашъ радъ чега стати но да у беспослицу здравлъ оштетишъ. Ти ћешъ доћи просто и подъ именом Васа Љюбише на Градъ у твою кућу, за то морашъ доћи до Соломонића моремъ а амо сухомъ еръ садъ сухомъ нема никаке контумацiе − Болие е иедамъ путъ зацрвенитъ но стотину блиеђети, што има бити сутра некъ буде данась − Кадъ си едномъ наумио повратити се у свиетъ као мирскiй, морашъ ме послушати и у махъ доћи, да до Илина дне наикасние дома будешъ − Немой се одъ шта бояти, будући да е свакому слободно се свогъ првогъ звания и чина одрећи. Я видимъ та ти братучедъ Мило велику любавъ наноси, за то съ ньиме моћи ћешъ амо лако у начинъ довести твою економиу, а я ћу се бринути да ти ђе кою добитъ набавимъ. Я ћу приморати Мила да стане миести рада на ову твою бутигу пошто конте учинимо, будући да у Будви треба иошъ коя бутига одъ комештибила, а на ову се трговину малимъ капиталомъ доста добити може – Я самъ ниега мого овамо садржати увьраваюћи га да ћешъ ти доћи пакъ мою кньигу примишъ, што се и не варамъ − Гледам да што твога аль ниегова скужашъ да можешъ имати потребите трошкове до овамо − Рећи несретньоме Андрии да му е отацъ на уморъ и да е юче тештаменатъ учинио − Овамо у наше Царство ствари не иду найболь, и Богь ће дати да се брзо сврше у миру. 

Поздравля те Мило, и ми дома и срдачно – Твое кньиге примио ни самъ вальда што е франка ние си − Али самъ ти писа по Иову, и Радо ти е послао нешто робе, но како чуемъ безъ преше много – 

У Будви, на 9. iуна римский 

Твой братъ

Стефанъ

Висариону (Василију) Љубиши у Константинопољ

 

 

 

 

Будва, 13. маја 1849. 

Висариону (Василију) Љубиши у Константинопољ – одговара на примљено писмо и

обавјештава га о домаћим  пословима и

побједама Мађара и недостатку повољних

вијести из Карловаца. Узда се да ће бог

праведни прекинути страдање Висарионово

и да ће „љепше обзозорије будућности бити“.

 

Драгiй и Богiй Висарионе 

Будва, 13. мая 1849. 

Чита самь кньигу кою си писао Раду Бошкову и на мою жалость иошь примiо нисамь ону што кажешь да си мени писао – заръ се поштом одоцнила! Жамiе да си велику студень пропатио до Солонића, али Богу фала мило мi ie што се на здравлие фалишь – раде шалие ниещто робе кое смо у заюченой ноти преписали. Истина да у ову кньигу не пишешъ за ту робу али мислимо да ће ти тамо потребита быти. Кадъ си кренуо, различна су мниенiя твои и мои злотвори чинили, и данась се бое, но могу стати у покою да iймь нико о освети не ради. Овамо у Аустрiи ствари не иду найболь – по скорыма извьстiяма Маџари су наше чете Славенске у южне предиеле Унгарске збили, а царску войску до Беча прогнали. Ствари у унутрашньой уредби ако нису гope нису болие но што су быле прошлие (?). За све то морашь иошь тамо очекивати моя писма и совиете. Тражи да употребишъ твое дьло тамо на кою файду да се баремъ ранишъ безъ дуга, докле Богъ праведни прекине страданiе твое, кое се надамъ неће за много траяти, и да ће лиепше oбзopie будућности быти. 

Пиши ми што (за) тога ајдука мога шуру кои э преступiо Божу и човиечну будући онъ сама причина горке болести коя циепа ньговога родителя несретньога. Онъ э изнiо изъ куће више но 1500 дугова, па ни крайцера ни э дома послао а много накужа. Опиши ми сведневно ниегово поведение и морално и економическо. 

Я и мои дома и Богу фала добро смо одъ здравля и нема дана што о тебе не зборимо, у виери се на бы радо самъ био кадъ бы тебе задовольнимъ учинити могао. Ни власть духовна ни политична никакову миеру нису о твому одласку предузеле. 

Одъ Карловца никаквогъ гласа. Богъ зна оће ли икада эръ тамо ствари рђаво зар иду.

Ако желишъ т(в) ому рођаку Мылу твоя овдашна добра предати докъ ти дођешъ гледа да тамо живимъ учинишъ потребите рачуне. 

Моя мати, жена, и сынъ, любезна те поздравляю а я остаемъ твой братъ. 

С. Любиша 

Сад Иово креће а раде Бошковъ иошъ ми робу твою послао ние: за то самъ много эдакъ 

Любиша

(На омоту:)

Господину Висариону Любиши у Стамболъ

 

Општинском суду

 

  

Будва, 2. V 1845. 

Општинском суду – преноси податке и

мишљење маинског пароха Филипа Тановића

о основној школи у Маинама која има свега

два ђака, и износи мјере да се стање поправи.

 

Inclita Pretura, 

Coll’unita nota il provvisorio Maestro della scuola di Maini DN: Filippo Tanovich fece conoscere. 

Che col giorno 14. Aprile corrente venne aperta la provvisoria scuola Elementare minore di Maini. Che due soli fanciulli frequentarono la medesima. Che ciò non de (v) e sorprendere minimamente, essendo arduo ogni principio. 

Che finalmente spera maggiori risultati pell’innanzi. 

Nel rassegnare un tanto ad ossequiata notizia di (ess’) Inclita Pretura in seguito al... aver per suo Decreto 31 ud (?)N 837 lo s crivente fà umilmente conoscere: 

1. di aver disposto verso il Redo Parroco di Maini la formazione di un esatto Elenco di tutti i fanciulli che sono atti a frequntare la scuola a senso del vigente regolamento 1823. 

2. di aver frattanto disposto in verso i dipendenti Capi Villa che tutti i fanciulli che vi sono atti alla scuola devono senza ritardo ulteriore frequentare la medesima chiamando i funzionari medesimi a personale responsione, e cominando ai genitori indolenti misure severe che altrimenti verrebbero loro inflitte. 

3. di aver incaricato il prelodato Parroco a usare dei mezzi prudenziali all’effetto di far comprendere ai comunisti 61’utilità che va congiunta all’ dal lato morale scuo dalla dimostrata incuria. 

4. di essere pronto appena pervenuto l’Elenco suddetto citare a sè uno per uno i Capifamiglia o genitori dei fanciulli doverosi alla frequentazine della scuola, ed usare seco loro della massima influenza per indurli all’obbligo senza dannose consequenze. 

5. che finalmente se dovesse cadere senza effetto tutte queste prudenziali misure, la Comune sarà costretta intraprendere contro i renitenti le provvidenze coercetive aditate dai regolamenti scolastici. 

Budua. 2 Magg. 1845. 

Gliubissa

 

Школском инспекторату Котор

 

 

 

 

Будва, 19. VI 1840.

 

Школском инспекторату Котор – да му се

одобри полагањв испита.

 

Inclito S. R. Ispettorato! 

Dovendo il rispettosissimo sottoscritto a senso dell’ ossequiato Dispaccio 6. Maggio anno corr. №: 8217/1884, che trovasi citato nell’unito Decreto della sua nomina in Praticante presso questa spettabile Podesteria sostenere l’esame della terza Classe, suplica sommesiamente, perchè sia di ciò graziato, e gli venga prefisso il giorno in cui dovrà presentarsi per sostenerli, umiliando ad ogni buon fine anche gli attestati dei studi fatti. 

Budua, 19 agosto 1840

Stefano Gliubissa