Говор на завршетку рада Сабора 1872. године

 

Говор на завршетку рада Сабора 1872. године 

Високи саборе!

Честита господо! 

Данашњим даном Сабор далматински свршује своје једанаесто засједање. 

У дванаест година уставног живота, ово je први пут што он затвора сам по себи своје сједнице, пошто je спокојно и без хитње исцрпио сав свој дневни ред. 

Ово je знаменит догађај који служи вам, господо, на велику част и утјеху. Служи вам на част, јер сте доказали да колико je гођ поузан оквир саборске надлежности, ипак, добром вољом и поспјешним радом, може се и у његовом опсегу доста добра учинити покрајини, кад се поступа, као што сте ви поступали, мудро, кад се не захтијевају ствари немогуће, кад се за већу политику не заборављају користи земље. Служи вам на утјеху, јер владини предлози, и што je вам влада пуштила да саборишете док сте сав ваш посао опремили, разгоне сваку сумњу као да се тобож жели обужити законити дјелокруг краљевина и земаља, као да je тобож земаљски устав пука осјенка, временита и прелазна повластица која би јошт мало трајала. 

Ви сте, дакле, у непуни мјесец дана, мирно и без пренаглице претресли и гласовали важних закона, разложили спокојно о доста занимивих закључака, показали законите жеље и необходне потребе овога народа, који je вам повјерио најплеменитију задаћу да му будете заступницима. Засједање године 1872. остати ће најзнаменитије у уставној повјесници домовине наше, свих задњих година. 

И Висока влада предложила je на наше претресање четири важне законске основе, које сте ви без знатних преинака примили и тако осигурали царско одобрење. Прва се тиче уређена вода: њом се умножава у нас нада да ће богато поље Неретванско, ова житница далматинска, што жалибоже под водом лежи, напокон пресушити. Друга циља на то да се ускрате шумарске штете: у њој видимо да послије стогодишње запуштености, влада предузима прве корачаје, да се наша огољела брда и брегови, данас тужна и гола, опет одјену зеленим борјем. Трећа уређује реалке и затвара број учионских закона, који ће омладину нашу довести до праве просвјете. Ти су закони, моја господо, укинули код нас нечувену неправду, да je опће подучавање донедавно било самокуп (монопол) једног самог дијелка народа нашега. Ми хоћемо дарове просвјете у колибама, као у пaлачама! – Напокон четврта владина законска основа о негодбених уредих, саодговара потреби која je укорењена у обичају и у значају нашега сеоског пука, који се тешко спушта у парнице; и док му не догори луч до ноката, избјегава дангубу, немир и трошак парбени. Он радо своје сукромно (приватно) право повјерава суду добрих људи; непрекидни и стари обичај, што je злоба ту скоро радила оцрнити именом народних судова, тек да навуче на наш сеоски пук мржњу и сумњу државних власти. 

Влада која приправља такве законе, дава нам ухвање, да ће скоро у помоћ прискочити овој запуштеној земљи, достојној боље среће; а и да ћe јој све одједном накнадити, давни заборав због којег je заостала другим земљам Царевине. 

Брзо ће се дати високој влади прилика, да дјелом докаже што се од ње надати можемо. Ta je прилика питање далматинске жељезнице. Ми смо, природном нашом искреношћу, без околишања, дошли јој на сусрет, дали јој довољног јамства да би били ради с њом у сугласју и дослуку живјети, кад би она чином доказала да жели излиечити наше стогодишње ране. Наши су захтјеви чисти, отворени и праведни; они су скопчани коришћу укупне државе, они су по вишем дијелу нарави управне; они су у себи такви, да их никаква разборита влада не би могла разлогом одрећи. 

Уз те владине законске основе, ви сте претресли и гласовали многе друге које je ваш Земаљски одбор приуготовио. Уколико је влада прегледала напријед тај одборов рад, и љубазно своје мнење о њем изразила, a одбор га удесио владиним назорима, надати се да му се неће одрећи царско одобрење. 

Те законске основе јесу: 

а) Преинаке опћинског изборног реда и опћинског правилника. Те су преинаке поцрпљене на осмогодишњем искуству Земаљског одбора, који je имао прилику увјерити се гдје je закон био недостатан, гдје ли таман, гдје ли непристојан. Примајућ те основе законске, ви сте учували опћинску самоуправу, али у исто вријеме поставили крај злопораби, запријечили да та самоуправа не пређе границе закона, и не оброди у метеж. Господо! Опћине су темељ државам: кад болују опћине, ослабе силе покрајинске пак и државне. 

б) Закон о путовима олакшати ће садашњи тешки саобраштај, оживјети трговину, пољодјелство и дотицај, без чега не може да буде напретка. Вода и путеви доказују инострану путнику, на каквом je степену изображености покрајина коју полази. Далматински приморац слабо познава загорје домаће! Таква удаљеност која туђи брату брата, био je највиши узрок трому развитку народне свијести, брзу назатку најплеменитијих тежња. 

ц) Закон о порезу на насљедбине, на корист закладе мировне учитеља пучких. – Ово особље, којему je повјерена племенита задаћа узгојења пучке младежи, заслужује највишу пажњу, и ви сте тим законом доказали колико вам на срцу леже учитељи пучки, њихове удовице и сирочад. 

д) Ви сте задовољили давној и праведној жељи сељана Крапна – Гребаштице и камбеловачких, да се придруже опћинама с којима их вежу стварне користи и пожуда боље управе, пак сте примили законе које je вам Земаљски одбор поднио на потврђење. 

е) Ви сте укинули дарове за наврћање богиња, јер сте припознали да je то био излишан и непробитачан трошак. 

ф) Ви сте уредили законом трошкове о запрати, и намет на псе на корист опћинској благајници, и на умаљење сулудних скотова, који су теготни и опасни задруштву.

Међу најважнијим предлозима које сте учинили Високој влади, напоменути ћу ове: 

1. да се из државне благајне умножи жупницима и уопће душобрижницима бир. 

2. да се новограђени броди опросте пореза на пет година. 

3. да се допусти младежи далматинској да учи у својој земљи занат брзојавни. 

4. да се умали цијена соли за благо. 

5. да се укине тешка и штетна одлука о мјесечној вриједности свједочба, које прате у иноземству наше производе. 

6. да се укине или барем умали царина на далматинска вина, кад се уносе у остале покрајине Царевине. 

7. да се проучи и предложи начин како би се коначно уредила служба кметска у окружју дубровачкоме. 

8. да се поставе котарски судови у Биоград и Тијесно. 

9. да се дјеци осмог разреда средњих школа опросте војене службе, кад се посвете свећенству. 

10. да влада притече у помоћ жељезници, која ће морем сдружити сиверићке руде каменог угљева. 

11. да пут макарски од Брела и Задворја до Катуна, буде примљен под државну управу. 

Ви сте осигурали и уредили мировину особљу и послужитељима болница, како ће моћи ти покрајински чиновници приљежније служити болесноме људству. 

Ви сте изјавили одлучну жељу да се једном протегне на сву земљу закон о отказницах најма кућа, и непокрештина уопће. 

Ви сте предложили нужни исправак у закону десетогодишњег обнова ипотекарних уписа. 

Ви сте поправили и надопунили закон о пољских стражарих толико потребитих за учување земних плодова од похаре. 

Ви сте најпослије разложили како да се у земљи заведе пољодјелна учиона, која ће узгојити питомаца, те ће се наше запуштено земљодјелство подићи според других богатих земаља. У мало година, ти ће питомци дати покрајини нашој други вид; наша ће се вина, уља и разна воћа помоћу природних дарова и красног положаја, набрајати у најизврснија. 

Ви сте установили закладу за пучке учионе, која износи фи. 161 тисућу. Наравно ова огромна свота захтијевала je од народа нових жртва. 

Ви сте морали силимице прихватити једну од двије, или да оставите народ у глупости, или да гa подвржете тој жртви. У такову шкрипцу, није било кудикамо. Мудро сте промислили. Просвјета доноси богатство, a глупост убоштво! Промислисте да су се до године 1864. саме 30 тисућа фиорина по Далмацији трошиле за пучку наставу; а да су до онда на свако сто глава, саме три знале писати и читати. Промислисте да je било до те године читавих села, гдје није било ни једикте душе која je знала Оченаша. Промислисте, напокон, да су тјелесне силе и врлине ништавне, кад нису удружене умнима; пак рекосте народу: „одвој од залогаја, а отвори миломе породу умне очи да већ не остаје слијепцем!“ 

Ваш умјерени предлог о пораби народног језика у уредима и учионама, затвара уста онима који су вас освађали као да радите проћерати италијански језик. Ви сте могли, и по природном и по државном праву захтијевати, пуним разлогом, првенство богомданог ви језика; но ви разборитим свјетом нијесте хтјели све одједном претргнути стогодишњу неправду, но сте захтијевали онолико, колико (ja сам барем дубоко увјерен) не би вам одрекао ниједан мудри и бепристрани гојитељ италијанскога језика и књижевности. Ви сте знали почитовати околности, и чувши се довољно јаки у сваком развитку и разлогу, нисте хтјели прекинути мост саобраћења братског и дружтвеног ни ономе дијелку браће ваше, који je упитан италијанском књигом. Ви сте само хћели прогласити, да je ова мати наша земља славенска; и смакли сте јој с краснога лица копрену туђинства што јој се била мало-помало кроз пет вјекова навукла као биона на зеницу. Ви пружате браћи вашој, која су узгојена у туђем језику, бијели лист, да се сами напишу (ако се јошт збиља боје) свако јамство које находе за потребито за учувати тај језик и ту књижевност, коју и ми радо почитујемо и његујемо. 

Но кад сте ваша захтијевања на тако умјерени ступањ слимили, надати се да ће Висока влада строго пазити да се њезини прописи о наредбе и пораби језика вашега врше; јер би чиновничка упорност наћерала вас, да потражите много више но што сте досад тражили, што би довело до нових противштина које су у земљи нашој, богу хвала, ишчезле. 

Враћајућ се, послије толиког трудољубивог рада, у крило својих породица и у круг својих бирача као досле, тако и одсле препоручите им, да се свакад диче својим старинским значајем. Вјерни цару, послушни закону, привезани својој народности. Народ који гоји у себи такав значај, не гине никад; ма какве га незгоде напале. 

Сад позивам вас, да ускликнете трикратно Свијетлој круни, нашему милостивоме цару, краљу и господару. 

Живио – Живио – Живио! 

Narodni list бр. 98, 7. XII 1872.