Поново о сужавању посланичких права
Морам исправити њеке ријечи и мњења владина заступника.
Он каже да су сабори градачки и истрински примили овај Закон – он га налази сходна – он жели да се сугласи Устав земаљски са Законом преимујства заступника 3. листопада 1861. године.
Први навод није очитован, пак и без тога не би могао служити нами као правило. Мњење да je Закон сходан не могу примити, јер прије свега треба да je прав и слободан. Трећи узрок не бива, јер мјесто да сугласимо Устав с покрајичним законом 3. листопада 1861, догодила би се таква непристојност и безумље да би могао један заступник, који je подвржен истраживању, сједити у Царевинскоме вијећу, а не у Земаљскоме сабору. Сад je јасно да je преимујство заступника на Сабору уже и мање но у Царевинскоме вијећу, а оба су, тобож, обезбијеђена. Довољно je читати чл. 2 Листопадског закона пак се увјерити…
(Овдје предсједавајући одузима Љубиши ријеч, а он реплицира.)
Ако ми ви узимате ријеч, ja ћу гласовати проти Закону.
(Прелази се на гласање. Са не гласала народњачка мањина, тако да предлог није добио двотрећинску већину.)
1868.
Нема коментара:
Постави коментар