О буџету Далматинских школа

 

О буџету Далматинских школа 

На десетој страни прорачуна године 1870. налазим да je предбројена свота од 41.654 ф. На уздржавање редовних учиона у Далмацији. 

Ова свота осим што има ту главну несрећу да je превећ мала според велике потребе и пријеке нужде, има и ту другу несрећу што je рђаво и неправедно подијељена. 

Покрајична власт очевидно потпомага стихију поталијанчену у градовима и варошима, а запуштаје стихију славенску, дакле села и сиромашка мјеста. 

Уопће два дијела те своте потрошена су на тридесет тисућа поталијанчених становника Приморја далматинскога, а само трећи дио пада на оне друге четиристо тисућа српско-хрватског народа, који живе већим дијелом по селима и планинама. 

Ево вам, господо, неких статичких података: 

Као потпору уредне школе град 

Спљет са 3.404 стан. прима ф.1.890

Шибеник са 2.990 стан. прима ф. 1.365

Макарска са 1.561 стан. прима ф. 1.365

Лезина са 1.900 стан. прима ф. 1.365

Дубровник са 3.809 стан. прима ф. 3.150

Котор са 1.763 стан. прима ф.1.890

Скупа на 15.430 стан. ф. 11.025

Морам примијетити да у вишек дијелу тих градова влада троши на осредње школе ф. 92.000. 

Сада узмите на примјер судствени срез рисански пак ћете наћи да на 6.500 становника учионе стоје државу ф. 186 нов. 27. 

Жупа (Грбаљ) су 4.867 становника, Паштровићи су 2.993 становника немају уредне школе. Исто тако Маине, Побори и Браићи су 2.692 стан. Кривошије, Леденице, Убли и Мојдеж су 2.700 становника немају никакве учионе, нити држава за њихову просвјету троши ниједног новчића. 

Сад вас молим да учините овакви распоред: 

Лезина су 1900 становника прима ф. 1.365, Грбаљ, Паштровићи, Маине, Побори, Браићи, Кривошије, Леденице, Убли, Мојдеж са 13.254 стан. прима 0. Шибеник са 2.990 стан. прима ф. 1.365; Рисан са 6.500 стан. прима ф. 186:27. 

У Грбљу држава дава ф. 210 паросима, у Пријераде и Врановиће да уче дјецу на 4.867 становника; а у Паштровиће на 2.990 душа пароху Кастел-Ластве ф. 100, кад у Котору на 1.763 стан. троши ф. 1.890. 

Сад велим Дантом:

„То буди печат да отвара душу сваку.“ 

Очевидно je, дакле, да диоба дотације није праведна нити сходна сиромаштини и потребоћи сеоцког пука, него се новац дијели градовима ђе живи поталијанчена стихија. 

Зато прорачун учиона далматинских мора се раздијелити на број пучанства, имавши призрење на сиромашка села која су данас запуштена у опћем обучавању според градова и вароши. 

Narodni list бр. 26, 30. III 1870