Против рјешавања спорова о пољским штетама мимо општинских органа

 

 

Против рјешавања спорова о пољским штетама мимо општинских органа 

Господо! Већи дио крварина, преузима и освета, у оној земљи што овдје имам част заступати, догађа се због пољских штета које су некажњене или кажњене касно. Поступак спор и веома формалан брани да се преступник казни и тако пољодјелство, овај поглавити извор нашег добростања, сваки дан пада са зла на гope. Кад би ствари овако устрајале, велепосједници били би принуђени преобратити свој новац у државне обвезнице мјесто да га улаже у земљу. Ви сте јих посоколити на то тек јим данас дадосте право изборно. Тежаци, оружани и жестоки, чинити ће напротив суд по себи, тек виде да je јавно судство попуштило. 

Љута je рана пољска похара која вапије брзи лијек. Кад досад тридесет управних властих не могаше нагло отрсивати те прекршаје, промислите како ће сад дванајест. Додајте даљине, рђави саобраштај, пак ћете видјети да поступање, досад дуго, бити ће унапријед вјечито. Један сељак из Виса или из Раба мора би са свједоцима и уцјењитељима долазити на Хвар и у Задар, и свом том справом дангубити два-три дана, и потрошити троструко нег’ штета вриједи. Морате бирати међу правицом и самовољом, а већ судствена статистика докажује, да код нас све што више настају поступања управна и грађанска, то све више нестају злочинства. Нема ствари опасније доброму поретку што спори суд; јер човјек, по ћуди осветљив, чини суд по себи. 

Под очима ви je Одборов предлог. У петнајст мјесеца зборнога покоја ja сам очекивао од Земаљског одбора нешто више и боље! Што предлаже Одбор? Да узмемо право утока о суђеному похарнику до ф. 5. Но, мој боже, не тражи се у правни поступак мјерило у казањ, већ у правицу, за да се кривац не тужи о самовољи. Скратите поступање, то je добро, али растворите врата утоку. Вријеме je да збиља што доброга израдимо овој несретној земљи. 

Закон опћински дава опћини редарство пољско, кад отмеш опћини поступак и суд, што јој остаје од тога права? Ђунта je направила свједоџбу сиромаштине наших опћина, пa je прећерала, и ja просвједујем против очитовања ђунтина извјешћа. Без да сам ja ottimista, велим да су наше опћине по највишем дијелу допуњене особама освијеснијема, које желе добро својој отаџбини. Ови уреди опћински неће свакад тражити материјални доказ и цијело свједочанство о похари; они познавају своје људе, знају ко je похарник и похари навикнуто, пак ће прије и боље судити но политичне власти. 

Суд о пољској штети јест еминентно опћински посао. Ђунта није подвргла правилник о пољских штетах коренитим поправкама. Она није тражила да сагласи закон опћински с тијем правилником, и да прошири оквир опћинских посала. С једном ријечи, тражила je и нашла о неправду лијек, a то je укинуће утока. 

Предлажем, дакле, да списи буду повраћени Ђунти за да она подврже предмет дубљему и коренитому разматрању, пак јошт за ову сједницу да поднесе једну основу закона, којом би се сагласио закон опћински с правилником о пољских штетах, дајући опћинама први суд. 

Кад се у Бечу претресује закон да се опћинама да суд у грађанске парнице до ф. 60 вриједности, ja не појам како би те опћине могле судити о пољских штетах. 

Препоручујем ви, о господо, мој предлог, јер он тежи на то да одстрани извор многим нередима, а засијеца збиља у напредак обатаљеног земљодјелства. 

1868.