Мојим бирачем

 

 

 

Мојим бирачем! 

Чули сте из новина да сам иступио из Царевинскога вијећа. 

Дужност ме нука да пред вам оправдам овај свој поступак, који je у јавноме животу од велика замашаја. 

Ja сам дакле изашао из Царевинскога вијећа су педесет другова, јер смо сви били увјерени да ће тај корак сломити ону владу, коју су попели декембарски закони. 

Ta je влада била противна политичком напретку свакоје нењемачке народности, а у оним земљама ђе Њемаца нема, она je штитила сваку другу народност противу наше. Она je тежила да усредоточи не само законарство но и управу, а одрицала сваку самовладу краљевинама и земљама, не имавши никакво призрење на сторично и природно право, ни на мјесне околности појединих покрајина. Она je урадила више: она je очевидном рушидбом покрајичног правилника радила увести нужне непосредне изборе, не имавши ни најмање призрења за законом ујамчену надлежност земаљских сабора. 

Што се тиче Далмације на поособ, та je влада занемарила све оно што би ову покрајину из давне запуштености оживјело. Исушење Неретве, жељезнице далматинске, лука спљецка – планови готови и превјејани – леже од много времена по углових министарстава, престрти прашином и паучином. Ћирилица, овај српски аманет, била je проћерана из јавних учиона, а увод народног језика у јавном животу наступао на честе и скровне противности. 

Сразмјерна диоба школске дотације, сиромашко стање жупника обије цркве, рђави путови, гope луке, законарство поморства, и други подобни предмети нијесу ту владу никад занимали. Она je својим дуљењем одстранила да до расправе дође посао бокешки. С једном ријечи, она je бивала нама немила маћуха. 

Ja, и они што су са мном из Вијећа изашли, мнимо да смо нашим поступком учинили велику заслугу круни, којој смо вјерни, и народима које смо заступали; пак се зато и уздам да ћете мој корачај оправданим држати, а мени ваше лијепо поуздање и даље указати. 

У Бечу уз часни пост 1870. 

Ст. Љубиша