О потреби да бар у прва два разреда дјеца уче на матерњем језику
Послије разлогах да часног мога пријатеља Павлиновића, мени мало бесједити остаје. Одбор се еластичним својим предлогом тражи с једне у педесет опћинах покрајине нови повод раздора пружити, а с друге стране неповјерење прама садашње Владе указати. Да ли намјесничка обзнана од скора објелодањена дотично језика у ком се почетни наук предавати имаде није друго него једна стара Бахова (Bachova) наредба од 1858. године, коју су Рознер и Лапена у једној шкатули затворену држали. Њезино удјелотворење послије осам годинах служи на чест правичности и оштроумљу садашњих управитељах, коју je обзнану наш пук са одобравањем и радости примио. Сад би Одбор непосредно очитовање противу таковог чина изазвати хотио.
He могу пристати на мњење часног Гиљановића да се опћинама на вољу оставити мора да науковни језик одаберу, јер би то умјерену нашу задаћу прешло, ради чега све опћине ни дозреле још нису. Хотјети да поучавање првих двајух почетних разредах у оба језика обвезатно постане, бива толико колико хотјети дјеци смутити мозак са граматикалним правилима двајух различитих језиках; с тим би погибељ настати могла да ништа ни од једнога нити од другога језика не науче.
Господо, талијански језик у средњем поучавају, у ђимназијама, у реалним и жупничким учионама врховенство имаде. Барем оставите дјечацима првих двијух почетних разредах да прва граматикална правила на слатком оном језику чују, којег су најпрво од материних устах изговоравати научили.
1866.
Нема коментара:
Постави коментар