Интерпелација у Далматинском сабору о правилнику Поморске школе у Србини

 

 

Интерпелација у Далматинском сабору о правилнику Поморске школе у Србини 

Године 1855. умро je у Смирни Иван Бошковић, оставивши њека непокретна добра у сврху да се установи у његовом родном мјесту Топлој у кастелновском котару учиона наутике (поморства) и славјанског језика. Послије тога године 1838. преставио се у Трсту Ђорђе Ђурковић, оставивши такођер двије куће за славјанску учионицу, која се подићи имађаше у Топлој, гдје би се ученици на италијанском и њемачком језику изображавати имали. Најпослије, године 1846. Еуфрасија Лакетић оставила je једну кућу и земљу да се у Топлој славјанска учионица установи у којој се наук с ћирилским словима предавати имаде. Већ je 38 година протекло откако je прва, a 16 откад je посљедња фондација учињена, а подигнуће речене учионе свеђер се ишчекива. Дописништво кроз толико годинах продужено никаква успјеха није имало, а међутим младеж, која се могла с науком користовати, расла je и расте у беспослици и незнанству. Ствар je тијем путем текла до године 1849, вријеме у које случајем сасвим новим, достојанство чеоника (подештата) Опћине каштелновске, која састоји из 6934 православних и 616 католичких житељах, допаде једног православног посједника, рођеног у Топлој, који je помњу своју на подигнуће толи жељене учионе обратио. По његовом настојању сачињен je правилник (штатур), који послије дугачког испита, био je од Попечитељства богоштовља под 22. Липња 1855. бр. 8882 потврђен и Намјесништво je одлуком 3. српња исте године бр. 19982 расположило да учиона иста мора одмах у дјеловност ступити. Желећи опћина иста имати учитеља поморства свога суотаџбеника г. Мату Мршу, који се тада у истом звању код главне задарске учионе налазио, Влада, сасвим да je срчано желила да учиона ова у живот ступи, ипак je средство изнашла да још Мршу за двије године у Задру задржи, тако да je истом при свршетку године 1857, на свеђер опетовано искање опћине, допуштила да се из Задра крене. У часу кад je пo тај начин утруђена и изварена она Опћина натјечај на учитељска мјеста нових учиона затворила и њега наименовати наканила, изненадно, зачудо, приспије јој од стране попечитељства октројирани правилник о учиони који стварно преобраћаваше и већим дијелом пречињаваше наредбе оног који je године 1855. потврђен био. 

Није Попечитељству барона Баха задоста било да свако осјећање народности и живота опћинскога задави, оно je до тога дошло, да се тја и писменима непријатељски супротиви. Нови октројирани правилник ништа не говораше о абецеди, о славјанском језику; Опћини топаљској право одузимаше и искључаваше удиоништвовање православног владике од надгледања, усредочаваше она наставу у главном котарском мјесту; и на понизну поднешену му притужбу одговараше да je наканило озбиљно тежњи даљег неправедног одцјепљења дотично исте учионе обуздати, а затим да не признаје права нити способности породичних топаљских поглаварах да одлуке попечитељске претресају. Опћина je ладнокрвно громовна ова насртања примила, нова учиона никад није била у живот приведена, и послије тога још нас упитати смиједу зашто смо приврженици сједињења с Хрватском. Након Листопадске повеље многе се славјанске учионе подигнуте, без правилника (штатута), а на трошкове грађанах, гдје употребљава ћирилских словах (с којима се већ дијел посебних списах пишу) и надгледање православног бискупа није забрањено, као нпр. у Дубровнику, Котору, Перасту, Будви, само у Ерцегнови на сваки начин стари се je правилник хтјео придржавати. 

У том обзиру у Царевинском вијећу учинио сам питање Његовој преузвишености државном попечитељ, и он ме je при свршетку свога одговора увјерио, да ако онога часа не могаше правилник из 1855. у живот привести, да се ипак находи неријешена прошња једна од препоштованог православног владике из Задра достављена, те да ће скорије ње ријешење дати повод попечитељству опет ствар развидјети и опетоване жеље ове опћине задовољити. Зато сам принуђен господина владиног повјереника запитати: 

1. Ако ли je и какве je одлуке попечитељство државно издало да се учиона каштелновска у живот приведе; 

2. Зашто Влада овај посао Топаљској опћини, која имаде право патроната, не преда, као што je за остале славјанске учионе учинила, које су подигнуте и које се подижу старањем православних опћинах, под надзирањем нашег владике витеза Кнежевића? 

На ово je владин повјереник рекао:

„Молим да ми ово питање писмено предате, да вам на исто могу други пут одговорити.“

 

1863.