Стефан Митров Љубиша
среда, 11. март 2026.
Причања Вука Дојчевића
Причања Вука Дојчевића
I Ако лаже коза, не лаже рог
II Свуда пођи, дома дођи
III При муци триста, по муци ништа
IV Тешко ногама под махнитом главом
V Или лонцем о камен, или каменом о лонац, тешко ...
VI Да јој треба наше слоге, не би никад кише нашло
VII Ако немаш злотвора, мати ти га је родила
VIII Ријеч уз уста, а кам из рука
IX Каква јеђа, таква и међа
X Женски донос, празни понос
XI Нешто нешта изјело, пак од нешта нешто остало
XII Ко се виси он се низи, а ко се низи он се виси
XIII Бог се брине сиротама
XIV Некому тону плута, а некому плутају олова
XV Нити се у добру узнеси, ни у злу понизи
XVI Имасмо те, не знасмо те; изгубисмо те, позанс...
XVII С туђа коња насред поља
XVIII Сједи криво, ал’ суди право
XIX Нити га добру стеци, ни злу остави
XX Боље у памет икад него ли никад
XXI Ко хоће веће, он ће из вреће
XXII Страхић козу пасе
XXIII Некоме на глас, а некоме на част
XXIV Ко пружа ноге мимо бијеља, зебе
XXV Чиста памет – лијепо благо
XXVI Најтеже је доћи врагу трага
XXVII Чини добра, а не каји се
XXVIII Како који слијепи тако горе гуди
XXIX Премудрост – немудрост
XXX Ко се хвали тај се кашом храни
XXXI Ако је мука трпјети, није паметовати
XXXII Лакше је поповати него ли кнежевати
XXXIII Шалу је Бог оставио
XXXIV Гори је невјерник него ли кривоклетник
XXXV Гдје је слоге ту је и напретка
XXXVI Док се вукови кољу, чобани мирују
XXXVII Ти си владика који веже и дријеша
Нема коментара:
Постави коментар
Новији пост
Старији пост
Почетна
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Нема коментара:
Постави коментар