XXI Ко хоће веће, он ће из вреће

 

XXI

Ко хоће веће, он ће из вреће 

Провео сам једне године цијеле часне пости у Боци о луку и сочиву.* Сад ћу прескочке повиједати у неколика маха, ако ви се не задријема, како су Млечићи Боком владали и дуждево благо мудро штеђели.

* постио.

Лежао насред жала* паштровскога један гвоздени топ, страшило људско, дуг двадесет и четири чоеске стопе, а широк да би му могао сјести у чељуст најкрупњи цревљар и ту у хладу папуче прошијевати, да нигдје руком не дотакне.

* гало, spiaggi, Strand.

Топ утонуо у пјешчину и зарђао са слана мора што га зими плакаше и са сунчана жара што га љети пецијаше, пак хћаше рећи да није од гвожђа већ од голе зврсти.*

* земља жељезна којом се процијеђује цакло, smariglio, Schmelz.

Каживаху стари људи, што су у Приморју јефтини,* како су Млечићи донијели та топ из Горње Италије, да бране Скадар од Турака, па кад га благословили и водицом поштрапали, нађели му име Маргарита.** Пукне топу зли час! Галија,*** која га носила, разбије се о једну паштровску стијену, коју и данас поморци зову Галијом.

* гдје људи доста живе.

** звони и данас благосивљају.

*** велики брод на весла.

Кад море паде а тишина настаде, Приморци покупе крпатке од срушене бродине, а дођу млетачки људи тер извуку из воде топ и свале га на оближњу пјешчину, у коју својом тежином утоне као кулин* у брашно.

* нађедено цријево.

Шта ће млетачка господа топом? Гдје ће с њим? Ко ће се оном грудом натезати? Пошто су петнаест година мислили, на једну смисле: мјести да топ опуче и претопе, или га запуште (јер се чисто није лупежа бојао!), обузме и нареде да се лиџбом* прода. Збиља приступе трговчићи да се цијеном драже и обидују, но их свију надмаши неки Подгоричанин, вик препродавати рутине. 

* дражба, licitazione.

Дадне за њ десет дуката, но срећом његовом погоди да му га донесу пред кућу. Млечићи, или да се прије напасти прођу, или да им у послу оприоне о руци која пара (јер ко послује не гладује!), не помисле на трошак и муку преноса, него га трговцу обреку.

Довезу из Млетака: ужа, Богом ти се кунем, дебела јуначко стегно; греде, да их најкрупњи чоек могаше једва ошапити;* и чекрк на лози, што би планину из машица дигао. 

* обухватити.

Укрцају топ на галију као да бјаше голубово перце, и завезу пут Будве, како ће с њим у Котор трговцу на кућу. Било срећом море тихо, да су се восци лако довезли до под оток Светога Николе, који је засађен као клин међу Будвом и Паштровићима. Ту је једно плитко дно, зову га Туњом,* много плиће нег је галија тонула, уско ље три шежња,** а дуго колико је с отока до близу суха краја.

* повејесничари пишу да је ту био стари зид Будве, прије нег су је Сарацинци изгорели.

** мјера земаља. Кад чоек пружи у вис десну руку од средњег прста до паоца ноге лијеве, то је шежањ.

Причају, а и прилика је, да је Свети Саво српски доходио једном под буљанско поље, да се превезе на оток, гдје је љетовао, а восци не могли пребродити с узрујана мора – сваки вал био ка планина – тер се он (хвала му и слава!) баци кричком* загонке, а кричка, скакући с вала на вал као морска ластавица** или плиска*** по ливади, допре до отока, а под ње током устане он час из воде камени пут, копље височији од морске пјене, као да га је ко уз туњу****градио! и тако старац прође сухопутно, да ноге не скваси, а кад био на отоку (чујте ову!), да му не би ко уза стопе дошао,***** пружи штап врх воде, тер се пуг просједе три ноге испод плиме,****** а подну поља зине јаз, да би могао, кад је највиши осек,******* препловити брод који тоне двадесет лаката.

* обла и глатка плочица што се налази по крају мора.

** риба с крилима што лети изнад мора.

*** мала тица, coditremola, Bachstelze, чески: бљесква.

**** узица што зидари пруже уза зид да им грађа права остане.

***** за њим на оток.

****** кад вода устане, flusso, Fluth.

******* кад се вода снизи, rifuss, Ebbe.

Ту се намјери галији зла срећа: насједе на плитко дно, гдје је плаха вјетрушина и узбуркана морина распану као кору од ораха, а топ порине до дно Туње и својим бременом начини постељу у оној мурави* као у кориту.

* морска трава. Alga. Meergrass.

Након године изваде ојађели топ муком и натегом из оне пличине, јер ко има доста масла и поплате маже!* Положе га на лијес,** који је под оно бреме пловио као плуто, а броди закуче лијес запонцима и довуку га с топом под Будву. 

* ко има доста блага та и раскоши.

** zattara, смуц, постеља дрвена.

Ту скупе земљу,* да потеже оно страшило на смуц** преко Грбаљскога поља у Котор. Кажу да је некијема од муке жуч пукнуо, а многијема од натеге рикнуле киле.

* народ.

** на чему се што смуца или вуче.

Треће године – данас мало, сутра мало – довуку бијеса до Шурања,* лијепо при дрвену мосту, који мост обноћ чекрком подижу, да прекину граду улазак и излазак. Повиједаху исти Млечићи, да су око преноса исцрепали бадањ дуката, а не бројаху топце, клијените и килаве што им не бјаху о врат пали.**

* врата Котора.

** да их хране.

А сад? Не могаху с топом преко моста, јер је био мост од танке и гњиле букве, пак се разлогом побоје да се дрвље не угне, а топ не прождре бездањи Гурдић.* Што ће да се домисли ћелави и куљави провидур Ландо:

* неко врело и понор пред Котором.

– Ја ћу – рече – зајазити ови вир и сравнити понор* според обале, како ћу с топом право у град!

* voragine, Abgrund, бездна.

Ја се ту зларад намјерио; не даде ми гријех да мучим, но захитај и реци провидуру:

– Прекрсти се! Јеси ли здрав? Да порине Врмац* у ово врело, познало би се као четвртина хљеба у дну торбе!** Ову јаму не би напунило све благо Светога Марка. – Опучи ђавола, е ће, ваистину, он тебе! Предај га купцу разломљена, и јошт ће ти руке љубити, да му скинеш напаст с куће! Он није куповао оружје! Шта би му топ, ал’ ће Отмановићу ратити? Него је трговао у стару гвожђурину! Што буде више комада то боље: Ко хоће веће он ће из вређе!***

* брдо врх Котора.

** торби је обична висина колико у њој може стати хљеб.

*** ко ће да више стече и добије, он ће и јошт из своје кесе губити.

Провидур ме погледа преко рамена и рече ми: – Добра ти је, загорче! Мудрији чоек и магаре но чоек сам! – пак нареди да се топ опучи; а мени ни ракије.

Ко је био од нас два чоечнији, најболе зна дуждев тоболац! Могао сам мучати, да му се и јошт јада нагледам. Брзорека,* зла јој срећа!

* каже се дјевојци која много говори или брзо одговори.