Говор на Скрадинској изложби

 

Говор на Скрадинској изложби

 

Ово je првом што се у Далмацију уводи обичај излагати свијету на видик трговачко-обртне производе ове покрајине, знаменити догађај којег поздравити можемо као сјајну побједу на пољу развића стварног напретка. 

Част овог догађаја припада Скрадину. Ту му заслугу покрајина наша неће никад заборавити, а јошт мање сељани наши, који славећи у народним пјесмама своје јунаке и домољубе, памте и оне који су се старали за тежачко добростање. Код наших сељана и дан-данашњи отац повиједа сину, а дјед унуку, ко je првом унио код нас крумпир, ко ли кукуруз, ко ли свилену бубу. 

Скрадину je запало у срећу да малашним срествима, и право да кажем натегом и жртвом, буде звијездом предходницом наших покрајинских изложба, важност којих не би се могла озбиљно понијекати, јер су оне изложбе, које побуђују натјецај и суревњивост међу тежацима, међу господарима, међу пољодјелним одборима и опћинама, давају обртноме напретку најпотоњи нагон. 

Положај Далмације на најпитомијем предјелу Европе, окренуту према југу уздуж сињег мора, уз вјечити припек жарког сунца, својим зраком, својим отоцима, ободима, брдима и пољима, јамчи тежаку свој рад, а господару улогу својих главница. 

Но ако je уз пркос такве питомине Далмација ипак изостала у земљодјелству според других покрајина којим je природа маћуха, то се може приписати злокобним временима, која су честимице ову земљу кужила: рати, навале, ајдучина, а додај, проклета освета и угасна љеност. А и владе, које су се прегониле у прошлим временима око њеног посједа, управљале су je без срца и без савјести. 

Но сад, богу хвала, та су времена утонула у понор прошлости! Данас je настало доба блаженог мира, опће сигурности, брацке зајамнице. Многи наших синова уче у иноземству пољодјелне науке; установила се друштва на побољшање нашег вина; пољодјелни одбори скрбе се да уведу свудкуд узор њиве, нова сјемена стабла, воћке, ратарска оруђа. Дакако да нам треба крвава зноја да доградимо оно што су пет вјекова немило оборили! Садања влада не крати своје обилате помоћи; она нас нагони, потпомага и руководи у умни препорођај пољодјелски. Она ће нам бити јошт боља ако ми с наше стране учинимо све што je нам могуће да уђемо и у овој струци јавне економије у коло других просвијећених народа. 

У то име ja поздрављам данашњи дан и честитам га сретња Скрадину као првему наших покрајинских изложба. 

Zеmlјak, бр. 73, 11. IX 1875.