Предлог Стефана Љубише, заступника бокешког на Далматинском сабору

 

Предлог Стефана Љубише, заступника бокешког на Далматинском сабору 

Видјев посљедњу ставку трећег чланка царске Повеље 26. вељаче 1861. којом се Њ. в. цар и краљ удостојио издати устав цјелокупну царству, а и свакој краљевини и земљи своје државе по један покрајични Ред, која ставка гласи овако: 

„Но будући да ми нијесмо коначно ријешили о одношајима државно-правним наше Краљевине Далмације напрам наших Краљевина Хрватске и Славоније, стога неће ни моћ засад ступити у потпуну крепост покрајински Ред Краљевине далматинске“; 

Уважив да такво придржање морадоше сматрати као престало већ од онда кад je Њ. в. удостојило се године 1862. наредити да покрајични Ред издан за Краљевину Далмацију ступи у потпуну крепост, и да je збиља од тог дана исти Ред у пуној и законитој дјелатности; 

Уважив да преинаком Устава 26. вељаче 1861, која се збила усљед основног закона 21. Просинца 1867, Краљевина Далмација остаде правно здружена с краљевинама и земљама заступаним у Царевинском вијећу, без никаквог придржавања ни изнимке, и да je фактично Далмација свакад, пак и данас заступана на истом Царевинском вијећу; 

Уважив да царевинским законом 21. Просинца 1867, носећим Нагодбу међу краљевинам и земљама заступаним у Царевинском вијећу с једне стране, и оним круне Св. Стефана, којим посљедњим припадају Краљевине Хрватска и Славонија, с друге стране, није се ни издалека назначило о каковом државно-правном одношају међу Краљевином Далмацијом и Краљевинама Хрватске и Славоније, да од оног времена сједио je свакад у Делегацији аустринској заступник далматински; 

Уважив да премда из свега наведеног јасно истиче да je било укинуто придржање посљедње ставке трећег чланка Повеље 26. вељаче 1861, ипак ту скоро чусмо изјаву министра предсједника угарског у пештанској посланичкој кући, из које се изјаве види да она Влада, опозвавши се на нагодбу године 1872. склопљену међ Краљевинама Хрватске и Славоније с једне стране, а Краљевином

унгарском с друге, држи да Краљевина Далмација само фактично припада вези краљевина и земаља заступаним у Царевинском вијећу, и коју су нагодбу утаначили дотични краљевински одбори земаља Шћепанове круне; 

Уважив да у поменутим краљевинским одборима није ни била заступана Краљевина далматинска, о содбини које се располагало, и да дотична нагодба није била никад предложена на одобрење Сабора далматинскога, ни Царевинског вијећа, као интересованим странкама; 

Уважив да и кад би се могле Краљевине Хрватска и Славонија опозвати на сторична права неколика вијека страга, свеђе та права не би се могла протезати никако на земљишта дубровачко и которско која нијесу никад припадала такозваној Троједној краљевини, но су дошла у властитост Аустрији у сили чланака 93 и 94 европског уговора год. 1815. као особине повјесно-политичке неодвисне од Краљевине Далмације, како што су укључиво и признали горепоменути краљевински одбори кад уговорише утјеловљење данашње а не старе Далмације, обухваћајућ поменута два земљишта; 

Уважив да je већ пала и да ће све више падати неизмјерна штета на Далмацију с те изјаве министра предсједника унгарског, особито у питањима економско-финанцијалнима што тичу Далмацију, и која се питања претресују у Царевинском вијећу; 

Уважив да већина пучанства Краљевине Далмације, а особито она коју се частим овђе заступати, најврућије жели остати и даље у везу с краљевинама и земљама заступаним у Високом Царевинском вијећу као највјернији поданици Његова величанства милостивог цара аустринскога, Ђеду којег, славне успомене, добровољно се посветише год. 1796. и 1814; 

Частим се предложити, да изволи Високи сабор одлучити: 

I Изабира се из Сабора одбор, налогом да приреди и на саборско одобрење поднесе најпонизнију основу адресе на Њ. вел. цара и краља, молбом том да се Свијетла круна удостоји милостиво очитовати у Свом одговору на Далматински сабор, je ли посљедња ставка чланка III Повеље царске 26. вељаче 1861. већ била укинута. 

II Taj ће се одбор састојати из девет чланова, шест од који(х) бити ће изабрани у истој мјери од трију скупина од којих je Сабор састављен, а остала три од свега Сабора. Придржавам си подробније разложење свог предлога кад се буде о њем претресивати. 

У Задру 28. јануара 1877. 

Ст. Љубиша