Против Владина предлога којим се умањују права на матерњи језик

 

 

Против Владина предлога којим се умањују права на матерњи језик, гарантована чл. 19 Основног закона о правима грађана 

 

Прије свега сажаљевати морам што je основа Закона само на талијанском језику раздана, и да тако они који овај језик не разумију, нијесу у стању да je испитати могу. 

Послије исцрпљивих говорах часних мојих друговах Пулића и Војновића који су против Закона бесједили, први са педагогичког погледа a други дотично изједначавања учесних језика, мени не остаје него да предлог са правног гледишта испитам. Са овог гледишта je га пружива, несавршена и својевољна налазим. Већи дио најважнијих установах наредби извршујуће власти придржано бива. На примјер чл. 8 имаде: раздијељење учевних предметах бити ћe путем наредбе установљено. Параграф 11. посљедњег разчланка говори: Потрибштине које се при испитима примљења искати имаду бити ћe путем наредбе уређене. Параграф 18: Даље установе, дотично испита зрелости, бити ћe пyтем наредбе издане. Параграф 19: Даљи прописи о испиту успособљења на учитељство, а особито мјера колико се захтијева у појединим учевним предметима, бити ћe путем наредбе издани. Параграф 20: Способности које помоћни учитељи имати морају бити ћe путем наредбе установљене. Параграф 22: Сви дејствитељни учитељи под предсједништвом управитеља скупа сачињавају учитељско вијеће, надлежност којега бити ћe путем наредбе установљена. И тако даље. Самовољи извршбене власти придржано бива право с наредбама успјех начелах од закона назначених пријечити. Ово je диктатура реалних училиштах.  

Али још више имаде. Поглавље V предлога са чл. 18 Темељног закона о грађанским правима очевидно противуслови. Овај параграф гласи: Свакоме бива слободно своје стање одабрати и у истоме поучавати се како и гдје он хоће, дочим чл. 28 и слиједећи садашње основе закона овај пропис ограничава. 

Ja признајем да Држава имаде право захтијевати да чиновници, одвјетници итд. У једном јавном заводу или у посебним заводима за то повлаштеним васпитавани бити имаду, али не могу разумјети како се то прописати може за оне који су на обртничке занате, нпр. на пенгање, на грађевину бродовах, на тангање, на винарство итд. опредјељивају противно пар. 18. темељних правах. Истина je да пар. 17. неко ограничење садржи, али се овдје о знаностима бесједи, и по томе он се на свеучилишта односи, дочим пар. 18. управ о реалним училиштима говори. 

По томе владин предлог не само што постојећи закон дотично реалних училиштах ограничава, но и проглашену једнакост језиках повређива, у свом je саставку пружљив и слободу у пар. 18. проглашеног темељног закона тлачи. Зато очитујем да ћу за дневни ред гласовати.

 

1868.