О потреби да се за нове жупничке учионе дода 4.400 фјорина
Разгледавши разне положаје ставке „јавно поучавање“ зачудио сам се да je Одбор доходарства за најбоље заводе, за главне жупничке учионе, са два или три учитеља, није побринуо. По моме мњењу велике три користи од таковог завода долазе. Прва, да ћемо примјерне учионе имати које ће за углед пучким учионама служити, у којима ће младић нешто више него катекизам, читање и писање научити. Друга, да ће имућни сељани своје синове послати да нешто више науче него што се обично у простим пучким учионама предаје. Донапокон ови богатији сељани, који се обично старих начелах тврдо придржавају и мрзе на све што je ново, због напретка учињеног и на синовљеве молбе њих би на веће науке дали и тако би се пословичка бистроумност нашег тежака просвијетлити могла. Heгo, мени се одговорити може, одакле? Откуда новци потребити? Прво свега не иштем да сву теготу покрајина на себе узети мора, као што je немогућно да опћине и главна котарска мјеста вас трошак на себе ставе. Опћине градовах и варошах по новом устројству многе трошке са великим жртвама издржавати морају, и зато су изнеможене, као што je извјеститељ Одбора добро опазио. Да ли ако се садруже држава, покрајина и опћине, трошак ће се на три дијела раздијелити и нове главне жупничке учионе, које су већ у многим главним котарским мјестима у дјеловност ступиле, могу се дошасте године у свим осталим мјестима завести. С друге стране није истина да je покрајински фонд недовољан. Господо, разгледајући предрачун видио сам двије ставке трошка које се мени за сувишне и раскошне указују. Прва je од 2.000 фјоринах за пољодјелска ратила, а друга je 1.000 фјоринах за нашег одасланика на паришку изложбу. Пољодјелска ратила по свој прилици захрђати ће у какову нуглу бенковачког складишта, као и она која смо лани набавили, и нитко јих видјети неће. Што се изложбе тиче мени се она ствар за нас непрактична указује. Приуготовимо, о, господо, наш пук са изображењем да разумјети и уважити може какове напоре велики народи чине да би сопствену обртност умножили, и не трошимо бескорисно оно мало што имадемо у стварима, исповидјети ваља, које већи број пука којег ми представљамо не познаје нити цијенити знаде. За једно извјешће о изложби 1.000 фјоринах, и за покрајинске учионе само 2.400 фјорина!
Ставимо се, о, господо, на земљиште оних стварих које се практично постигнути могу и придржимо се штедње, а оставимо за боља времена ствари величанствене, и ми ћемо добро за потомке заслужити.
Предлажем дакле:
Да би Високи сабор закључити изволио да ce II ставки под словом д) „помоћи за нове пучке учионе“ придода „и за нове главне жупничке учионе 4400 фјоринах“.
1866.
Прије гласања Љубиша je поново узео ријеч:
„На моје име и мојих политичких пријатељах очитујем да се ми од гласовања за једног одасланика на паришку изложбу уздржимо због узроках изложених приликом оном кад се je о начелу овог одасланства разлагало; јербо по нашем мњењу и савјести држимо, умјесто путних трошаках одасланика да би боље било да се износ од 1.000 фјоринах на корист распростирања пучког поучавања опредијели.“
Нема коментара:
Постави коментар