Говор на Бокешкој скупштини “О Духовима”године 1848.
Као што поједину човјеку прије свега треба да се стече биће пак да располаже начином како да у свијету живи, тако и једном народу треба да се стече биће, пак да расположи какве му уставне слободе пристоје. Наш народ у овој покрајини нема бића, угњетен je од италијанштине, пак би било по њ излишно, сувишно а и доста смијешно да без властитог народног бића гради себе (!) којекакве туђе аљине. Нас je Аустрија, против своје сопствене користи, више поиталијанила у тридесет година, неголи Венеција у четири вијека! Развитак народности, равноправност вјере и језика, не може се код нас озбиљно ни промислити без неког материјалног јемства, a то јемство наћи се може само у уједињењу Троједне краљевине под сјајном Хабзбуршком лозом, којој су се оци наши добровољно одали и које ћемо се ми вјерно држати.
Нема коментара:
Постави коментар