Говор на отварању Далматинског сабора 1870. године

 

Говор на отварању Далматинског сабора 1870. године 

Позват поуздањем Његовог величанства нашег премилостивог цара и краља на сјајну част предсједника Високог сабора далматинског, очитујући да je засиједање отворено, поздрављам искреним и живим чувством радости ово уставно заступништво и представништво Краљевине далматинске, миле домовине наше. Будући да je Царевинско вијеће сазвано на искуп 5. рујна до идућег мјесеца, садашње прво засиједање овог Високог сабора трајат ће тако кратко, да ћемо моћи једва отрсити најнужније послове, и то онда само ако се ми будемо пожурили на рад највећом принаглицом. Препоручујем, дакле, оној господи која буду одабранаод В. С. у дотичним одборима да се попаште свој рад отрсити поспјешно, е да би могли, осим владиних предлога, још што израдити на корист своје миле домовине. 

Стање државно, уочиглед крвавих догађаја, од којих je позориште европски запад, изискује да се народни заступници окупе око пријестола, и да дођу у сусрет позиву Њ. в. цара и краља, који се с толиком узданицом на њих обраћа у својој повељи, пак ja ни најмање не двојим, паче сам увјерен да оглашена приврженост далматинска к царској лози, како свакад тако и сада, наћи ће у нас најверојатнији израз. 

Nаrоdni list, 27. VIII 1870.