Одговор Лапени у дискусији о дуализму

 

 

Одговор Лапени у дискусији о дуализму 

Ja сам био зацијело наумио одустати од сваке расправе у специјалној дебати адресе на одговор пријестоне бесједе, но будући да сам био подражен, морам неколико ријечи изрећи часноме заступнику отока Пага. Он je казао у своме говору три ствари: прво, да Далмација није никад припадала Троједној краљевини; друго, да велика већина народа далматинскога неће да зна за сједињење (с) Хрватском и Славонијом; треће, да иста већина живо жели и унапријед остати састављена с ову страну Литаве. 

Господо! Ja нијесам дошао овдје да предавам сторично знање. Код нас сваки ученик осмог гимназијалног разреда зна да je Далмација са својим жупанијама припадала Троједној краљевини; зна како je Република Млетачка, силом, митом, Далмацију подузела у кобна времена; зна, напокон, како се je та покрајина године 1797. Одала својевољно краљу угарскоме и чешкоме.  

Ho се ja нећу обустављати на повијесницу. Волим мој разлог наклонити на темељ позитивног права. Koje je то право? Члан III указа 26. Вељаче 1861. гласи да проглашени устав не може потпуно крјепост имати у Далмацији дотле док се не окончају одношаји државоправни те покрајине (с) Хрватском и Славонијом. У моје мњење повјесница овдје значи продужење права. 

Сад се сјећам како сам данас у новинама читао инаугуралну диплому, коју je сачинио краљевински одбор, а на коју ће Њ. в. краљ угарски свечано присећи при крунисању, да ће он повратити круни Св. Стјепана све земље које су јој старином припадале. 

Ja, дакле, остављам саборима преколитавскијема да докажу да je Далмација једна од заблуђених овчица и држим, да кад они то докажу, бадава ће данашњи Сабор далматински опирати се повратку; јер би свакако дошао такви сабор, који je једнодушно гласовао да се Далмација поврати круни Светог Стјепана, а ви, моја господо, примићете тај повратак као ствар свршену. (Смијех, добро, на десној.) Часни посланик пашки зна из искуства како се код нас такви сабори граде. (Весеље.) 

Ja сам, дакле, увјерен, да повратак Далмације круни Светог Стјепана неће зависити од гласа садашњег Сабора далматинскога, ни ове високе куће, но само од воље његовог величанства цара и краља, и о(д) добро прорачунане користи аустријанске. 

Но часни посланик пашки тиче често љупку жицу сједињења, он јој не дава уснути. Да, ово je његова стуба, којом се попео јошт млад до велике почасти. Али он je у исто вријеме и коловођа једне политичне партаје у  Далмацији, и као такви, за вријеме његове управе код нас као дворски вијећник оставио je незавидљиву успомену од себе. Једино добро што je гроф Belcredi учинио Далмацији јест то, да јој je дао на управу људе искрене и помирљиве, који лијече ране реакције годишта 1864. 

Што се мене тиче, ja желим господину Lapenni свако добро, пак и једну лисницу у министарство цислајтанско, само да га Бог држи далеко од Далмације. 

Часни заступник пашки вели, да већина Сабора далматинскога жели самоуправу. Господо! Наш изборни закон тако je сложен, да 40 тисућа народности италијанске имају 27 заступника, a 400 тисућа народности српскохрватске само 14. Преко тога часни заступник отока Пага зна колико je требало пријетње, обећања, страке, биједе и мита из расположеног завода, код изборах годишта 1864. Он зна врло добро како се начинити може велика олуја у једну чашу воде за уловити рибицу. 

He могу се пак за доста зачудити чујући да часни заступник отока Пага говори на име православнога епископа далматинскога, који до њега сједи, кад промислим да до године 1864. преосвештени господин био je четовођа далматинских анексиониста и као такви имао je поруку године 1861, од стране мањине Сабора далматинскога да принесе Њ. в. цару препокорну адресу; он који зна како мисле 80.000 оваца духовног му стада. 

Закључујем молећи господина заступника пашкога да, ако жели слогу својој домовини, не буди питање сједињења које спава, и које свакако од нас не зависи. 

5. јуна 1867.