Говор на отварању XIII засиједања Сабора 1874. године

 

Говор на отварању XIII засиједања Сабора 1874. године 

Високи саборе! Честита господо! 

Ово je пети пут што ми je у славу запало да отворим сједнице законотворне овог Високог сабора. Радујем се видећи окупљене наједно заступнике ове наше домовине, те вас поздрављам најврућом добродошлицом. 

Прије свега дужност ми je објавити Високоме сабору, да сам имао највишу част и срећу с мојим частним друговима др Клаићем и каноником Павлиновићем подастријети Његовоме величанству цару и краљу најпокорнију честитку коју му je једногласно управио овај Високи сабор у посљедном свом засиједању, приликом двадесетпетогодишњег царевања. Н. в. у својој обичној милости, удостојило се изјавити увјерење о вјерности и привржености својих Далматинаца, и у исто вријеме наложио je нам да пренесемо Високоме сабору његово признање. 

Господо! Од времена нашег растанка, народ je наш тешко пострадао с ванредне глади. Прије свега божја провидност, пак припомоћ обилата владе Н. в. на препоруку обћељубљеног намјесника, најпослије скровна милостиња ублажиле су пуке муке, обилата љетина окријепила je страдајуће. Богу хвала није било ужасних посљедица! 

Текуће године наша je домовина видјела двије нове величанствене ствари: једну на путу стварне користи, а другу нарави друштвене. Кому се није срце радовало кад je чуо да се почела градити жељезница далматинска? Тко није узиграо видећи уведену пороту, овај старински словенски завод, што нам га кобна времена отеше а нова углађена повратише? Обе ове ствари нас ће споредити просвијећеним свијетом, и на наше давне ране усути врачевна мелема. 

Жалим да сам приморан готово сваки пут оплакати који саборски губитак. Јошт се не бијасмо разабрали за врле другове старину Стјепана Ивичевића и др Божа Филипиа, кад нам немила смрт уграби старог друга и часну сједину Крсте Кулиша. Да у то оплакање учествује сав Сабор позивам господу чланове да устану. (Сви заступници устају и веле: Вјечна му памет) Лахка му земљица! – Па предсједник прихваћа талијански: Mi e grato di constatare che la Giunta provinciale ha per tempo approntato e diramato tutti I progetti di legge e le proposte che saranno discusse in questa sessione. Sta in voi, o signori, di agevolarne il disbrigo con alacrita e perspicacia, onde anche questa tornata riesca fruttuosa al paese che abbiamo l’ onore di rappresentare. (Па опет нашки:) A сад вас позивљем да ускликнете трикратно Његовоме величанству премилостивоме цару, краљу и господару: Живио! 

– Заступници: Живио! Живио! Живио!