Говор који је предсједник Земаљског одбора поздравио цара при растанку на Вису 

Свијетла круно! Најмилостивији царе, краљу и господару! 

Сад кад се Твоје величанство, послије дугог и трудног путовања по Далмацији, враћа к својој престоници, вјерно и одано земаљско заступништво похитало je на ово море, оглашено сјајном побједом, којом се je недавно овјенчало Твоје поморско војништво, да при растанку принесе јошт једном Твојему величанству поклон и најдубља чувства вјерности и покорности, и да Ти, господару, донесе најврућију и најблагодарнију захвалност на име цјелокупне Далмације једно стога што си се смиловао посјетити ову Твоју краљевину у сав њен простор, а друго с великодушне очинске доброхотности, снисходности и љубазности, којом си се удостојио примити срдачне и покорне изјаве оданости поданичке градова, вароша, села, пак опћина, представништава, завода и појединих особа. 

Свијетла круно! Истина je да су далматинске потребоће велике, али највиша je била та, да нам се дадне прилика да лично увјеримо свог законитог краља и најмилостивијег цара о својој вјерности и привржености и о правичности својих већ изражених жеља. Ако будемо у тому успјели, ми ћемо се назвати најсретнији међу Твојим поданицима, јер ће то Твоје увјерење нам служити као јамство боље среће и напретка. 

Боже сахрани, заштити и благослови Твоје Свето величанство и Његову Свијетлу лозу. 

1875.