О аутономији Ораховца

 

 

О аутономији Ораховца

 

У опћенитом претресању узимам ријеч за поткријепити закон који нам je Ђунта предложила. 

Прво свега жалити морам што се у овом питању с мњењем мојег пријатеља часног Павлиновића не слажем. Жалим да je он размирицу само с теоретичке стране испитао, и да je пак неупорављиве предлоге учинио, без познанства мијестах и изузетних наших околностих. Жалим да je сравњивао предмете који се сравнити не могу, и да je уопће оповргавао начело слободе од новог закона опћинског одломцима у одијељене, да средством сопствених снагах одијељеним опћинама постати могу.

 Господо! Ораховац од вијековах посебну je опћину сачињавао, било кад je Црној Гори принадлежао, било кад га je, са тако названим новим освојењем, под владу бивше Млетачке републике потпао. Послије je Рисну, пак Перасти присаједињењен био, по том опет опћину je саму по себи сачињавао; напокон под аустријанском владом коначно у Перашку опћину утијеловљен био, под изговором да нема средставах за издржати бироктатичке трошке, и тако je једна сасвим славјанска опћина укинута. 

Рекао вам je мој предговорник да Ораховчани никакова узрока нису имали да се о некакову зулумчарству или увриједи протицу Пераштанах туже, осим заваде која се je због смијешне приповијетке ликшањавања пијевца придесила. Још вам je рекао да ће нови закон опћински стародавне мржње уклонити. Ja нећу чине наводити, нити озбиљне приповијетке такове казивати које би вас ужаснути могле. Јер сам од сопственог нагона надахнут да трнем, а не да пирим уништожавајући огањ грађанске свађе, и зато ћу се копреном прошлости покрити. 

Само ће рећи да под млетачком управом уплив перастског племовлађа често у оном Сенату употребљена биваше на штету брдских одломака и онога живља који ме je овдје послао. 

Мало прво него je нови опћински закон у дјеловност стављен био, заискали су Оравчани да се њима стародавна опћинска независност поврати, коју јим je бурокрација била одузела. Тражба за тражбом због тога они учинише, посланике своје послаше, истраге претрпише, прекомјерне жертве за набавити главнице учинише; и страховити ограмак писамах који je дописништво ради предложеног закона проузроковало, то вам доказује. 

Да ли све ово није у толико година помоћи могло да се њима пређашња независност поврати. Кад je нови опћински закон на свјетлост изишао, који би мо мњењу пређашњег говорника неслогу и свађе уклонити морао, противно се je к томе придесило. Док су бурократички окови пали, Ораховчани осјетише се слободни, они се, по несрећи, на пасивно опирање ставише, што je јадно и промислити, али јих je на то нужда нагнала, видећи да су се њихове молбе изјаловиле. Пераст, као што сте видјели, сада за одцијепљење одвјетоваше, потом му се противљаше, а најпослије на одвојење пристајаше, с тим увјетом да се од Ораховца Глоговац одцијепи, и иштући да се због нове границе мапе катастралне поправе. 

He тиче ce, дакле, једног одцијепљења, него се тиче о поврати правах силом одузетих; тиче се јошт да се уклони саблазан нијекања којег се Ораховчани прихватише с великом повриједом реда и јавне службе и новог живота опћинског; тиче се, најпослије, раставити живље различите нарави које обичаји, потребе и остарјеле мржње растављају. 

Што се икономичних средставах нове опћине и аритметичног рачунања тиче које je предговорник изложио, налазим да je довољно провиђено и кад на сваки начин опћински закон предвиђа и прописе садржи по којима опћина која средстава неима, сопствене се аутономије лишава. 

Зато разложитог узрока не увиђам да се на дневни ред пређе. Пераштани и Ораховчани на растављање пристају, увјетима je од закона прописаним задовољено, Ђунта и органи извршбене власти наруџбину су имале да предложени покрајински закон у дјело приведу. 

10. децембар 1866.