XVIII Сједи криво, ал’ суди право

 

XVIII

Сједи криво, ал’ суди право

Дошли једном да су се суде у буљанскога кнеза* властелин Приморац и сељанин с Браића која су двојица ортачила неколике године у кравама, па, кад хтјела разортачити, посвадила се око диобе.

* судија млетачки.

Хћела се рука божја, док их је кнез пуштио преда се; а напали их трпија,* док их је чуо и разумио: омрзне чојку своја мука и давање, кад му нема ко око њих судити брзо и право!

* трпјети, овђе стоји као нека болијест.

Кад спорницима дође ред да се суде, зачне збор

властелин:

– Купих једне године краву с Чева,* бијесну музовницу, која ми данимице даваше по пo виједра млијека, свако јој виме** као мијех од шиљежеве коже.*** Поженем је дома и даднем своме кметићу да ју чува: почне да јој танча млијеко, лињај данас, лињај сутра, док јој се груди пресуше, а стеона ни перо.****

* предио у Црној Гори.

** сиса.

*** кад одеру јагње од године на мијех, да у њем циједе масло или скоруп.

**** ни перо што и нимало. Жена је дјетиња, бређа, трудна; крава стеона; кобила суждријебна; овца објагна; коза скозна; свиња супрешна; кучка и мачка скотне. Жена рађа; крава се тели; овца млади; кобила ждријеби; мачка мачи; чора коти; кучка штени; Крава се води; кобила паше; кучка ћера; мачка мрка; чора праси.

Поручи ја Чевљанину да ми поврати паре, а прими краву назад.  „Чеса?“ одговори он: „Ако сам ти продао краву, нијесам чевску Ластву.* Каква паша, таква каша!“** 

* пашњак у Чеву.

** пура, polenta. Паша дава доста млијека, чим је каша маснија.

Ухвати ме чоек разлогом, тер ја, зли и гори, тек да ми крава дома не скојише,* предам је овоме Браићу: да је нам по пола гној, млијеко и напредак, а он да је чува и на пашу води као своју.

* цркне, липше.

Након године отели крава јуницу на Браићима. А кад ова напуни годиште, матер јој опекне црнокруг* у ноздрама. 

* vipera.

Отекне као бачва; залуду је трли и кадили травом од змије и зрном дафиновијем* – исте ноћи отегне папке.**

* орах мирисни (nux moscata).

** цркнути.

Половник донесе ми кожу, да ме увјери како је крава липсала, пошто је гуја ујела на злу мјесту. Кравичица што иза ње остаде жива одводи се и отели јуницом, а земаном она другом, друга трећом, а трећа четвртом, па, како се која раздвој, по некоме удесу запри,* и неће да се води. 

* да се не одвађе.

То се Браићу учини као неки коб* – како збиља и јест – пак ево га једно вече у мене, и рече ми: „У овијема кравама нема напретка. 

* fato.

У толико година три се, од њих четири, по једном отеле, и то не јунцем но јуницом. Оваква удеса (на здравље нама и нашему миломе!) није бивало у овој земљи од кад људи памте. Ово је зли биљег што нас опомиње заран да разортачимо, док нам назадак не удари у што драже; о кравама се зло обило!* 

* да зло пане на краве.

Ево жива четири брава, а петог отровала неспоменица; давао сам ти поштено дио од млијека и гноја, хајде да подијелимо ово живо, док имамо што дијелити, да га не преотме коб. Бољи и зли колач, него ли празна торба!“ 

Кад били на диоби, не хћене Браић како је право, но како је њему драго. Крава што је цркла од ње нема ћара;* а од оне четири што још земљу тлаче – двије су моје а двије његове; то је права наполица – то би дијете расудило! 

* користи.

Ако ли и нијесу све четири једнаке, колико ли ни прсти у руци, а ми ћемо ставити успоредо најстарију и најмлађу с једне стране, а с друге оне двије осредње, па кому које коцка* донесе. 

* ждријебље, sorte, Loos.

Буде ли кому од нас криво, Бог му намирио! Оваква се мјера не да бити ни карати!*

* разлог што се не може побијати.

Кнез властелин млетачки, није цијенио да Браић смије говорити против властелинове бесједе; но је сједио на стоцу бедром десне ноге, а лијеву пребацио преко ње, како ће властелину прса а нама плећа окренути; пак потврди властелинову осуду.

Довео Браић мене као вјештака и прицу.

– Смијем ли зборити? – питам ја.

А кнез ме погледа преко рамена, као да сам му оца убио, пак рече:

– Тако је право: свакому од њих двојице по двије краве.

А ја њему:

– А кад је тако право, честити кнеже, кажи како би криво било! Ови се Браић мучио девет година око те трговине, па која би душа јутрос потегла да остане на двије краве од четири? Ваша боља и старија, него ми се чини да сте се у хитњи помели; али свакако: са зла есапа на добар! Да није прву краву изјела змија и да није, тамо она, цркла – све зло ш њом! – нас два не би се јутрос око ње прегонила, него би цијела пошла властелину, чија је и била. А од оне јунице што је иза ње остала половина је властелинова а половина Браићева; ово је чисто! А од оне друге, коју је отелила она што им је у заједници, иде властелина четвртина а Браића три дијела, ако је Бога жива; јер му властелин није могао дати у наполицу од матере јој до оне његове половине, кад је она друга половина већ Браићева и била. Тако од оне треће не може властелина више допасти од осмога дијела, јер је наполица бивала у четвртини матере јој; а од оне четврте шеснаести дио, јер је наполица бивала у осмини матере јој. Сад кад окупиш наједно све те одломке, припада властелину једна, а Браићу три краве, ако се вјерује Бог; већ ако сте ударили у шалу, што ваше није! Ни властелин не тражи више до половине од онога што је заједници дао, а кнез му дава два дијела.

Сједи криво, ал’ суди право! Застиде се и кнез и властелин, узму орлова пера, пак мрчи тамо, мрчи амо, док измрче највишу руковет хартије – никад доћи на есап! Мени додијале њихове муке и главобоља, тер реци:

– Уцијените, господо, пазарском цијеном те несретње музовнице у сто и двадесет и осам перпер, пак дате од њих тридесет и двије властелину, или једну краву од среће, а половнику оставите деведесет и шест, или ви три краве.

Властелин дође у свијест, узе краву и рече:

– Од зла дужника и козу без млијека!

Док ми Браић плати збор и дангубу, окрене ми плећа и рече:

– Да ја нијесам имао разлога, жље би ми твоја мудрост помогла!

А ја њему:

– Што сам тражио, то сам и нашао!