VIII Ријеч уз уста, а кам из рука

 

VIII

Ријеч уз уста, а кам из рука

У једној пиперској кући састао се пород од три утробе. У њој је бивало бркатијех момака и дјетића што се нијесу јошт пасали,* цура осједјелица под капом** и дјевојчица у повојама.

* што још нијесу гaћа обукли ни појасом се пасали.

** дјевојке, док се удају, носе капу.

Сву је ову обилату породицу хранио на десет прста стари отац, који је за своје младо доба два пута обудовио.

Једне исте године удоми двије кћери, једну од другије, а другу од трећијех вијенаца.*

* вјенчање.

Остане му једно застарче од прве жене, што изгуби нарок* тек јој се, преко ње живе, поудаду полусестре којима је могла мати бити.

* што и срећа. Кад се млађа дјевојка уда прије старије, ова заостане цуром.

Бјаше приспјела удаји јошт једна одива од трећега пaса,* пак је отац преко пријатеља заручи ћак с ону страну Кома,** да му је од мање потеге.***

* женидбе.

** планина у Васојевићима.

*** тегобе.

 У тој несретњој кући вас дан задјевице међу младом маћехом и заосталом пасторком: тешко ти дому гдје застара кокош ил’ дјевојче, ту ти није ручка ни вечере без кaрежа!

Домаћица, тек да се прође биједе, наговори мужа да какогод подметне новоме зету осјеђелу кћер мјесто оне вјерене. „А то је – рече – ствар лака, јер из те добросретње зетовштине није јошт нико видио испрошено чељаде, но је знају по каживању“.

Хоћемо ли? – хоћемо! Утврде да увале новоме зету бабу за невјесту.

Била свадба негдје о Светој Петки биоградској, а киша лијевала, да носи дрвље и камење. Свати, окисли а огладњели, тек дођу у дјевојке, сједну за пунијем столом, и сваки се забави својом поставом и чутуром. А кад стари сват од дома* изведе младу, да је преручи дјеверима, нико од свата на подиже главе с ждјеле, да види каква је невјеста у лицу. –

* стaри сват од пута зове се глава сватова, који иду по дјевојку, стaри сват од дома, они који је глава сватова у дјевојке.

Бјаше збиља у кући доста мрачно, а везена марама покрила дјевојци лице до усница. У први мрак врaте се свати у младожење и ту поп вјенча младенце по закону у кући, јер је црква била веома далеко. У три пут припита свештеник невјесту хоће ли узети за мужа онога момка што је за руку држаше, а она занијемила као кам станац, док јој дјевери викну да рече хоћу. У неко зло доба проговори козијем веком:*

* кад се ко нијецка, то јест говори да неће оно што једва чека, каже се да се нијецка козијем веком.

– А да рашта сам окисла, него да за њ пођем! Многима се учини чудан и за дјевојку престамен они одговор. Сутрадан у живој зори пуче по кући граја. Напала домаћица старога свата од пута:

– А, брајо,* на јаде ти Божић, а није њему но њој,** преварили те Пипери: подметли ти охвечано чељаде које се није надало зелену вијенцу.***

* брате.

** премда онај што прича говори на име туђе, опет кад је до клетве, употребљује треће лице, да себе не укуне или прокуне.

*** вјенчању.

Што ми кућу затвори, Бог му судио! Скупе се свати око невјесте, да је привире, кад ли њој збиља цјетале косе на махове, чело помрштено, нос црвен као паприка у сјемену, ударио пришт* на оба образа, а кад говори – шушка, јер језиком ваља по обезубљенијем вилицама. Од ока јој дадоше, од најмање руке, четири крста, а младожењу топрв гарио мах на усници!** А сад шта да се ради? Жена вјенчана, а што је теже – преноћила са секрвом.***

* кад кора попришти навлаштито по хљебу; пришт по кожи као брадавице.

** прије бркова изађе момку мах, или луда длака. Четири крста што и четрдесет година (ХХХХ).

*** док свадба траје невјеста лежи са секрвом.

Распитују свате, куну главаџије, али нико не каза да је невјесту прије гледао, но сви посвједоче да су погађали мачку у врећи. Зовну попа да прекине пас, но се поп не чини чуо, а село не хоће рати с Пиперима рад једне жене.

Дошао ја у то село, да тргујем у волове ораће, и бјех погодио једно бравче баш у младожењина оца, они исти дан кад му свати пошли по невјесту.

Говедо изгледаше као бик, а продаоц се кунијаше да му нема више од пет година, а и по розима и зубима не хћаше му дати више од шест. Погоди и плати. Сутрадан спрегнух вола у јарам, да га обидем у једној прљази,* а он ти запрје прије изора.

* земља мршава.

Подигнем му ноге, да му видим папке, кад ли је, тамо он, босјак и мекопутаст у све четири. – Једна жена из села такне се душе, и каже ми натајно да је минуло петнаест љета да га зна орању навикла.

Нас два превареника посмо у сеоцкога кнеза, да расуди што ћемо, он невјестом, а ја храњеником.*

* во што орањем храни свијет.

Пошто кнез чу разлоге, прекиде* овако: – Није вам нико метао плочу на трбух да тргујете у старо месо.

* као осуди.

Сад држте што сте ухватили; ти, секре, невјестом на пепељак,* а ти, трговче волом у со: ријеч уз уста, а кам из рука.

* код огњишта гдје се купи пепео.